Стари амерички греси

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. јуна – Специјалисти за изучавање и примену тајних поступака, овде и широм света, добили су ванредни посао због којег многи нису ока склопили прошле ноћи. У рукама, или на Интернету, на располагању им је – прво, обимно издање ЦИА о њеним закулисним радњама у време хладног рата, с најавом да тиме признаје почињене грехе и обећава да се "тако нешто неће поновити".

Помни аналитичари одмах су се бацили на преглед те документације на више од 11.000 страница, од којих је највећи публицитет добио први део од око 700 страница, под службеним надимком "Породични драгуљи". У њему су, уз остало, обелодањени детаљи који махом потврђују оно што се поодавно слутило, уз остало:

1. да је руководство ЦИА одобрило план, 1960. године, за убиство кубанског лидера Фидела Кастра, да је при том сарађивало с мафијом чији су припадници требало да га отрују, али су такви покушаји пропали.

2. Пројектовано је било и тровање ондашњег првог легално изабраног премијера независног Конга Патриса Лумумбе, који је убрзо свргнут и под мистериозним околностима 1961. убијен као ухапшеник.

3. Праћени су и прислушкивани у то доба, пре три-четири деценије, и овдашњи новинари који су откривали поверљиве а нелегалне радње, као и дисиденти и антиратни активисти међу којима и Џејн Фонда, Џон Ленон…

4. Халуциногени препарати су местимично тајно испробавани на пробраним појединцима.

Као новост делује, међутим, извештај да је пребег из КГБ-а, обавештајне службе бившег СССР, Јуриј Носенко, који је овамо дошао 1964 – две године држан у "специјално направљеном затвору" и подвргнут оштром саслушавању, што овдашњи медији коментаришу као "зачетак" праксе стварања тајних затвора, која се протегла до данашњих дана када су такве тамнице ЦИА откривене и у низу других земаља. Тај случај је послужио као повод "Њујорк тајмсу" да направи шира поређења између прошлих и актуелних збивања, уз оцену да она и нису толико различита као што их је наговестио шеф ЦИА Мајкл Хејден, мада му се одаје признање што је омогућио да на видело избију многе тамне мрље из историје те организације.

Поређења различитих периода су ризична, признаје лист, али се сада просто намећу као неизбежна. Четири деценије после Носенка, ЦИА је у овим временима око 100 људи осумњичених за тероризам тајно расејала по иностранству а да то политичких врх није осудио већ, напротив, бранио као неопходност – констатује "Тајмс".

Не подсећају ли такве садашње акције – које укључују и домаћа прислушкивања без судске дозволе, тајне затворе и саслушавања која се граниче с тортуром – на доба Вијетнамског рата, питају се аналитичари њујоршког дневника. У оба случаја, настављају, Американци су били суочени с "непријатељским глобалним идеологијама – онда комунизмом а сада с насилним исламским џихадизмом. Па, додаје, у таквим околностима "можда није изненађење што тајне службе и моћна технологија, уз снажну подршку председника, повремено долазе у сукоб с демократским идеалима".

Директор ЦИА настоји да развеје такве слутње. Данас је, по њему, та мрежа "далеко боље уклопљена у демократски систем" него онда. "Сада ми штитимо Американце у оквирима моћног система закона и контроле."

Посматрачке организације поздрављају, уопште узев, одлуку ЦИА да најзад позитивно одговори на захтев који је поодавно поднео Архив националне безбедности Универзитета Џорџ Вашингтон, да се скине, на основу Акта о слободи информација, ознака државне тајне с докумената о давним шпијунским активностима. Поједини експерти ипак налазе разлоге за продужавање забринутости. "Не знамо шта се данас све дешава" – каже политолог Дејвид Барет, уз напомену да њему изгледа да "данас ствари нису толико другачије него онда". Легалност неких поступака је и сада под знаком питања – сматра ветеран ЦИА Лоренс Хјустон.