Стално одлагање обавеза

У животу је много корисних али непријатних обавеза. Неки људи непријатне обавезе одлажу за сутра. Проблем настаје када их сутра опет одложе за сутра, и тако из дана у дан. Како тече живот тако се појављују нове непријатне активности које би особа требало да изврши, а које она одлаже. Током времена особа пред собом има много неизвршених активности, за које би јој требало доста времена и енергије. Пред овом „планином” обавеза паралисана је осећањем потпуне немоћи.

Све то доводи до тога да особа почиње да се осећа неспособном, тако да још више избегава и старе и нове обавезе. Током времена то доводи до тога да особа не функционише у области у којој одлаже. Тада говоримо о синдрому прокрастинације. Овај израз долази од латинског pro – напред и crastinus – сутрашњи, тако да означава „стално одлагање за сутра”.

Постоји више типова прокрастинације, међу којима је најпознатији кампањски рад: особа која би требало нешто да уради то одлаже све до тренутка када ступа у акцију како би то завршила за краће време. Ако особа одлаже поспремање простора у којем живи, она ће једног тренутка кренути у „херојско” чишћење и уређење, после чега ће га поново одлагати. Постоје и они који не поспремају простор у којем бораве ни када он одавно не испуњава потребни хигијенски минимум.

Прокрастинација је израз непостојања радних навика. Малом детету је игра пријатна, али не и рад у облику поспремање собе после игре. Тек када дете схвати да не може да избегне рад, оно га прихвата и мири се да мора да га чини. Тада настаје радна навика због које рад детету више није непријатан било да је у питању навика одржавања хигијене, реда, учења, вежбања итд. Особе којима су у детињству родитељи помогли да изграде радне навике, држе се изреке: „Што можеш данас, не остављај за сутра.” Они своје обавезе испуњавају из дана у дан, не дозвољавајући да се гомилају.

Како избећи прокрастинацију? Родитељи треба да знају колико је важно да поред љубави деци пруже и тренинг стицања радних навика, од којих највише зависи њихова успешност у каснијем животу. Они одрасли који своје стално одлагање доживљавају као проблем треба да почну да тренирају своје „унутрашње дете” како би развило радне навике. Одложене обавезе се деле на „жабе” и „слонове”.

Уместо да се цео дан мучимо гледајући на тањиру жабу коју ћемо на крају морати да поједемо, лакше ће нам бити да је одмах поједемо. А брдо нагомиланих обавеза је „слон” којег треба рашчланити на мале делове које треба завршавати сваког дана по мало све док слон не нестане. У томе много помаже ако сваког дана правимо списак обавеза које морамо да извршимо.