Продато обвезница за милијарду долара

Министарство финансија Србије продало је на међународном финансијском тржишту петогодишње еврообвезнице у вредности милијарду долара. Еврообвезнице су продате по годишњој каматној стопи од 5,875, а принос који су остварили купци тих дужничких хартија од вредности је 6,125 одсто.

Министарство финансија наводи да је за српске дужничке папире било заинтересовано више од 140 глобалних инвеститора, док је тражња била преко пет пута већа од иницијално планираног износа емисије еврообвезница који је држава понудила на продају, а два и по пута већа од реализованог износа емисије. Највише инвеститора било је из САД, Велике Британије, Данске и осталих европских земаља. „Ова продаја еврообвезница обављена је у складу са планираним активностима Владе Србије за обезбеђење средстава за финансирање државног буџета у 2013. и 2014. години”, навело је Министарство финансија.

То је, иначе, било пето емитовање еврообвезница Србије на међународном финансијском тржишту.

Последње задуживање „погураће” јавни дуг изнад 20 милијарди евра и око 60 одсто БДП-а. Последњи подаци од пре неколико дана показују да је наш јавни дуг био 19,3 милијарде евра што је било 58,5 одсто БДП-а.

Познаваоци прилика указују да смо последњу емисију еврообвезница продали по нешто неповољнијој цени него, на пример, у исто време пре годину дана када су дужнички папири с истим роком доспећа носили принос за инвеститора од 5,25 одсто.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да смо овим задуживањем решили проблем ликвидности буџета.

– Већа камата је одраз погоршања стања на међународном финансијском тржишту, као и погоршања наших јавних финансија што се одражава на међународни рејтинг. Расту и фискални дефицит и јавни дуг, а план за њихово смањење у кратком року немамо. Чак нам дефицит у првој години најављене фискалне консолидације расте, а то инвеститори оцењују као некредибилно – каже Арсић.

На опаску да је држава последњих дана готово свакодневно емитовала динарске обвезнице на домаћем тржишту с високим процентом успешности Арсић каже да је интересовање инвеститора велико, јер су камате на кратак рок велике и омогућују им екстразараду.

Ненад Гујаничић из „Вајз брокера” каже да је очекивано то што је

најновије задуживање било по неповољнијим условима у односу на претходно, пре свега, услед чињенице да су се промениле прилике на глобалном тржишту капитала уназад шест месеци.

– Оно што свакако забрињава јесте ценовни тренд (раст приноса односно пад цене домаћих обвезница), као и сам ниво задужења. У уређеним економијама, граница од шест одсто сматра се алармантном и фактички неодрживом са аспекта управљања дугом. Наравно, неповољна је и девизна клаузула односно зависност од кретања курса долара у будућности. Очито је да ће Србија у блиској будућности морати да направи тотални заокрет у погледу вођења економије и јавних финансија како би могли да се надамо јефтинијем задуживању. Наравно, осим побољшања домаћих прилика, требаће нам и мало среће да не дође до наглог заокрета у монетарној политици главних светских централних банака – сматра Гујаничић.

Јасна Атанасијевић, главни економиста Хипо банке сматра да је искоришћен релативно повољан тренутак на међународном тржишту за издавање еврообвезница што може да се објасни великим интересовањем, јер међународно финансијско тржиште обилује ликвидношћу управо због монетарних подстицаја ФЕД-а.

– Ове околности се међутим нису до краја одразиле и на цену српског дуга. Принос од 6,125 одсто, колико су инвеститори тражили да би позајмили Србији милијарду долара на пет година, виши је у поређењу са претходном емисијом српског дуга на међународном тржишту. У фебруару 2013, пре прве најаве ФЕД-а да намерава да постепено напушта програм квантитативних олакшица, задуживање на међународном тржишту, било је јефтиније. Тада је Србија емитовала седмогодишњу обвезницу од 1,5 милијарди долара са приносом од 5,15 одсто – указује Атанасијевићева.