Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Када ће бити решена убиства новинара?

Када ће бити решена убиства новинара?
Милан Пантић, Дада Вујасиновић и Славко Ћурувија

Поред убиства Славка Ћурувије, истрага никако да одговори и на питања ко је убио новинарку „Дуге” Радиславу Даду Вујасиновић, као и новинара „Вечерњих новости” Милана Пантића.

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године у хаустору зграде у којој је живео, у Светогорској улици. После петооктобарских промена откривено је да је Ћурувију у оквиру акције „Ћуран” даноноћно пратило 27 агената Службе београдске Државне безбедности, и да су повучени са задатка свега неколико тренутака пре убиства. Током истраге је на предлог специјалног тужиоца за организовани криминал, саслушано око 100 сведока. Крајем 2007. године, тужилац је опет доставио захтев за спровођење нових истражних радњи.

Дада Вујасиновић нађена је мртва у свом стану 9. априла 1994. Саопштено је да је починила самоубиство из ловачке пушке. Међутим, према налазу балистичара Владе Костића из 2008, њена смрт је „узрокована деловањем другог лица”. После тог вештачења, тужилаштво је у јануару 2009. покренуло преткривични поступак за убиство и затражило од полиције да открије убицу.

Већ 19 година нема одговора на питања о смрти новинарке која је постала позната због писања о догађајима на ратишту и криминалу у тада високотиражном листу „Дуга”. Током истраге склоњени су докази, као што су одећа Даде Вујасиновић и филцани чепови из патрона за ловачку пушку који непобитно потврђују да су испаљена два хица. Урађен је низ противречних медицинских и балистичких налаза који су ометали истрагу и још нико није поставио питање одговорности оних који су то чинили и, скривањем истине, постали саучесници.

У Дадином стану затечен је неред, на зиду оштећене слике, истргнут је лустер. Нађени су праменови њене косе на троседу, као и крвави отисци прстију на рубовима фотеље. Током полицијског увиђаја нису узети отисци са пушке. Много је оних који су обећали да ће убиство Даде Вујасиновић бити расветљено.

Некадашњи начелник Управе за борбу против организованог криминала МУП-а Србије Радован Кнежевић обећавао је још 2001. године: „Полиција неће стати док не реши овај случај.” Председник Србије Борис Тадић рекао је 2006. године: „Без кажњавања убица новинара Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића не може бити остварена слобода медија, нити демократизација нашег друштва.”

Републички јавни тужилац Загорка Доловац изјавила је у априлу 2011. године: „Све предузете радње требало би да помогну у откривању околности убиства Даде Вујасиновић и мишљења сам да ће доћи до помака у откривању починилаца убиства, иако је прошло много година. Док сам ја на овом месту нећу стати док злочини над новинарима у Србији не буду расветљени.”

Новинар Милан Пантић убијен је на улазу у зграду у којој је живео у Улици Бранка Радичевића у Јагодини, 11. јуна 2001. Усмрћен је ударцима тупим предметом у главу док се враћао из продавнице. Полиција је после убиства расписала награду од 300.000 марака, али убица није нађен. Током истраге проверено је више од 2.000 људи и обављено неколико стотина разговора.

Пантић је ликвидиран после серије текстова о економском криминалу у поморавском региону, злоупотребама у приватизацијама и пословању општинских власти. Његове колеге из Јагодине одмах су упозориле да убице и наручиоце треба тражити међу јагодинским крими-групама. Према тврдњама чланова породице покојног новинара, Пантићу је пре убиства више пута прећено телефоном.

Сви министри унутрашњих послова од 2001. до данас, Душан Михајловић, Драган Јочић и Ивица Дачић, оснивали су специјалистичке радне групе у Управи криминалистичке полиције која се бавила расветљавањем Пантићевог убиства, а сваке године у јуну неки представник полиције у Јагодини или централе у Београду изјави како су сви капацитети локалне полиције ангажовани на налажењу убица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.