Шта крије Уставни суд

„Важећим текстом Закона о Уставном суду није предвиђено да редовне седнице Уставног суда буду отворене за јавност. Стога су констатације да председник Уставног суда држи седнице Уставног суда затворене за јавност, супротно Закону о Уставном суду, и да Уставни суд крши Устав потпуно неистините”, каже у званичном реаговању на текст у дневном листу „Данас” заменица председника Уставног суда Србије проф. др Марија Драшкић.

Ово реаговање објављено је јуче на званичном сајту Уставног суда. Наводи се да је текст под насловом „Уставни суд крши Устав” груба неистина којом се дезинформише јавност и нарушава углед институције Уставног суда, председника суда др Драгише Б. Слијепчевића и свих судија овог суда.

„Поступак пред Уставним судом уређује се законом, сагласно одредби члана 175. Устава. Законом о Уставном суду, који се у садашњем тексту примењује од 4. јануара 2012. године, јавност рада Уставног суда обезбеђује се објављивањем одлука Уставног суда, објављивањем саопштења са седница на интернет страници Уставног суда, одржавањем јавних расправа и расправа у поступку пред Уставним судом, давањем саопштења средствима јавног информисања, одржавањем конференција за медије и на друге начине”, наводи се у реаговању заменице председника Уставног суда.

Поједини листови су протеклих дана цитирали наводе из књиге судије Уставног суда др Босе Ненадић, под насловом „О јемствима независности уставних судова – са посебним освртом на Уставни суд Србије”. Судија Ненадић у књизи наводи да закључак Уставног суда из 2011. године „не иде у сусрет захтевима за обезбеђивање нужне транспарентности рада суда и подизању његове демократске одговорности”. Књига је објављена почетком 2012. године, пре годину и по дана, а спорни закључак Уставног суда донет је на седници од 10. фебруара 2011. године и тада је објављен на сајту суда.

Овим закључком је заправо донета одлука да ће предмети који нису „од ширег друштвеног значаја” бити разматрани без присуства јавности. При томе суд сам оцењује који су предмети од ширег друштвеног значаја.

Иако је реч о одлуци која је донета пре готово две године, случај „затворених седница” активиран је у дневној штампи ових дана, па је најављено и подношење иницијативе да Уставни суд оцени уставност сопствене одлуке, односно закључка да ће „одржавати редовну седницу отворену за јавност само у случају разматрања предмета који, с обзиром на врсту оспореног општег акта или спорно уставноправно питање, имају шири друштвени значај”.

Судија Боса Ненадић неће давати изјаве за медије, речено је „Политици” јуче у Уставном суду. То најчешће важи и за друге представнике овог суда, који сувише ретко пристају да одговарају на питања новинара и јавности. И овог пута суд нас је упутио на званично реаговање заменице председника суда и на цитирани члан 3. Закона о Уставном суду, који детаљно наводи на који начин се обезбеђује јавност рада овог суда.

Међутим, члан 3. наводи и следеће: „Уставни суд може искључити јавност само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку. Искључење јавности не односи се на учеснике у поступку, њихове пуномоћнике и представнике стручне јавности.”

Из ове законске одредбе може се видети да се не прави разлика између предмета од ширег и предмета од „ужег” друштвеног значаја. Тачно је наведено због чега се може искључити јавност, али чини се да мали друштвени значај није обухваћен овим разлозима.

Истини за вољу, законом је предвиђено неколико различитих начина обезбеђења јавности рада који све заједно врло добро „покривају” начело јавности.

Треба знати да се јавна расправа не одржава у сваком предмету. Тачно је наведено у закону да Уставни суд „одржава јавну расправу у поступку оцењивања уставности или законитости, у поступку одлучивања о изборним споровима, као и у поступку за забрану рада политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице.

Тако су представници медија присуствовали јавним расправама у предметима забране рада организација „Национални строј” и „Образ”, на расправама по жалбама неизабраних судија и тужилаца, а новинари су били присутни и када се расправљало о Статуту Војводине.

„На јавне расправе позивају се, када је то потребно, представници органа и организација, научни и јавни радници, као и друга лица, ради давања мишљења и објашњења”, наводи се у Закону о Уставном суду.

Седнице на којима судије већају и гласају затворене су за јавност, али се одлуке увек објављују јавно на сајту.