Светски рекордер без струје и телефона

Миросаљци код Ариља – У родним и живописним Миросаљцима, кад се од Ариља крене ка Ивањици, све се црвени од крупних сочних плодова малине. Куд поглед крене одмах су у видокругу уредни малињаци пуни берача, вредни домаћини у покрету, препуне гајбе слатког "црвеног злата". Ту су и богатим родом притиснуте парцеле надалеко чувеног произвођача Миломира Стојића, незваничног светског рекордера по приносу малине. Међутим, ту су и озбиљне невоље са честим прекидима струје, лошим телефонским везама, излоканим сеоским путевима.

Благородан крај, а заборављен. Како овде причати о интернету, везама са светом, стремити још већем извозу без кога нема зараде од малине кад, кажу нам у селу, чим задува јачи ветар и падне киша Миросаљци обично остају без струје и телефонске везе. И у таквим приликама, у проблему који није од јуче, породица Стојић има малињаке боље него ико у ариљском крају, срцу српске малинарске производње. И спрема се да ове године свој светски рекорд обори.

Миломир Стојић је још 1990. године, гајећи малину у брдима Миросаљаца, постао републички рекордер у приносу по хектару. Родило му је тада 27 тона на једном хектару и тако добре резултате он постиже годинама, последњих сезона и боље. Од пре неколико година и јавност и наука се све више интересују за врхунске приносе и изванредан квалитет на великим површинама, у чему Миломир предњачи. Гаји сада малину на око четири хектара и рађа му боље него игде. Каже да је не само вишеструки рекордер Србије већ је прошле године незванично проглашен за светског рекордера. Његов принос од 30 тона сорте "виламет" по једном хектару сматра се светским рекордом. А у лепоте и благодати његовог малињака уверио се и свет: кад се светски конгрес о малини одржавао на Златибору представници земаља учесница посетили су Стојићеве малињаке и дивили се.

– Сви малињаци су ми у брду, ту малина боље успева јер има природно проветравање, лакше ју је заштитити од труљења – објашњава тајну свог успеха овај вредни домаћин. – Важан је избор парцеле, добар садни материјал који лично производим, као и примена агротехничких мера са знањима о анализи земљишта, у чему користим помоћ стручњака. Пресудно је, ипак, искуство у овој производњи, будући да се четврт века њоме бавим, те стална улагања. И вредан рад: читава моја породица, супруга Ранка, деца Драган и Биљана и ја сасвим смо посвећени овом послу, скоро током целе године. Ових дана радимо и по 18 сати дневно, а имамо и до 80 сезонских радника.

Док се други служе системима за наводњавање, Миломир има свој рецепт како да малина ни за највећих врућина не буде жедна. Решава то обрадом земљишта и ђубрењем, фрезира по великим жегама, више пута окопава. Он малину "учи" да сама из земље воду извлачи.

Иначе, ова сезона је, упркос врућинама, једна од роднијих (и са добром откупном ценом, која је прескочила један евро). Прошло је већ око једне трећине бербе и Стојић може да процени какав ће укупан род имати. Каже, најмање ће бити 28 тона "виламета" по хектару и 20 тона "микера", сорте коју однедавно гаји, а није без изгледа да род буде и већи, преко 30 тона по хектару "виламета", што би могло да донесе нов незванични светски рекорд. А његова малина је врло квалитетна, увек је преко 80 одсто најквалитетнијег "роленда".

И у толиком обиљу плодова, у доба кад су свакојаки и најзабаченији крајеви добили добро напајање струјом и поуздане телефонске везе, ови делови Миросаљаца кубуре са тим основним тековинама цивилизације.

– Струја нам често нестаје, проблеми су са електромрежом. Чим је већа временска непогода настају прекиди. Сеоска трафо-станица прављена је пре 40 и више година, кад су кућама у селу биле потребне само сијалице. У ариљској дистрибуцији су ми рекли да им недостаје новца да направе нову трафо-станицу. Дрвеће око линије у селу треба раскресати. Прекиди струје ми стварају невоље не само око уређаја у домаћинству него и за рад хладњаче коју поседујем – жали се Миломир.

Слична прича је и са фиксном телефонијом. Централа за село им је стара, није дигитална, невреме такође ствара невоље, везе су им, кажу, катастрофалне. Наравно, интернет не могу да користе, изузев у касним ноћним сатима кад су већ "мртви уморни" од дневног рада. А зна се шта светска мрежа значи за извозну производњу једног светског рекордера. Није боље ни са мобилном телефонијом. Телекомова 064 нема сигнал ни код куће Стојића, ни у малињацима, Теленорова 063 је код куће покривена, док у брду, где је сав посао производње малине, није. И све то на само десетак километара путем до богатог Ариља, општине са најразвијенијом малом привредом у западној Србији.

– У току су, истина, послови на побољшању телефонске линије, овде се планира нова дигитална централа. До Нове године су најавили завршетак тих радова, видећемо – додаје малинар рекордер.

Посебна прича су путеви у Миросаљцима и околини. Већина је у лошем стању, понегде се једва прилази, одавно асфалтирани путни правци су видно пропали. Све до ове године Миломир је стално пролазио четири километра макадамом од куће до парцела, с муком се пробијао.