Чак 20.000 деце не иде у школу

Више од 20.000 деце у овом моменту не похађа основну школу, што у статистичком преводу значи да свакој генерацији недостаје око 3.000 ученика. Томе треба додати и податак да свега 63 одсто ученика из ромских насеља заврши основну школу, то јест да је тек сваки трећи ђак заврши на време.

Сваки десети ђак који живи на селу такође „испадне” из основношколског система, а у неким сеоским општинама петина ђака напушта школу и почиње да ради у сеоском домаћинству.

Илустративан доказ тезе да социјално порекло има везе са приступом образовању јесте и податак да 60 одсто најсиромашније деце и само петина ромске деце похађа средњу школу, упозорава Тања Ранковић из београдске канцеларије Уницефа, која додаје да је веома мали број деце са сметњама у развоју и инвалидитетом укључен у основно и у средње образовање.

Иако је инклузија већ четири године део нашег образовног система, мање од хиљаду малишана укључено је у систем предшколског инклузивног образовања, а Министарство просвете и науке нема податке колико је ђака укључено у систем основношколског и средњошколског образовања.

Знамо да се смањује број деце у специјалним школама и да се повећава број деце са сметњама у развоју која су укључена у школски систем, али још не знамо коначан број ове деце, истиче Мухедин Фијуљанин, државни секретар у Министарству просвете у разговору за наш лист.

Говорећи о проблемима с којима се суочавају родитељи деце са сметњама у развоју за коју је потребно направити индивидуални образовни план, он истиче да највећи број родитеља тражи да им се обезбеди персонални асистент за дете и истичу да је деци потребан интензивнији рад са логопедом.

Они често траже и ортопедска помагала за децу са инвалидитетом и моле нас да им помогнемо око набавке лекова за ове малишане који су доста скупи и које родитељи често нису у стању да приуште, јер је већина њих незапослена или је тешког материјалног стања, каже Фијуљанин. 

Љиљана Симић, национална координаторка Мреже подршке инклузивном образовању, коју је основало Министарство просвете, истиче да је у периоду од септембра прошле године до јула ове године, мрежа помогла 481 детету са сметњама у развоју, које је укључено у систем инклузивног образовања.

„Нажалост, ми не долазимо у контакт са свим ђацима са сметњама у развоју већ у образовне установе долазимо када нас школе позову да помогнемо неком детету. Спектар проблема са којима се суочавају деца са сметњама у развоју је заиста велики – почев од кршења права детета на образовање до немогућности да се обезбеди адекватна исхрана у школи или вртићу. Школама најчешће помажемо да направе индивидуални образовни план и прилагоде наставу потребама детета и саветујемо их како да донесу одлуке у вези са даљим образовањем детета”, објашњава Љиљана Симић, додајући да по Закону о основама система образовања и васпитања, у једном одељењу могу да седе највише два детета којима се пружа стручна подршка у савладавању градива.

Трећи велики састанак Мреже подршке инклузивном образовању, који се јуче завршио, окупио је више од сто учитеља, наставника и представника организација које се баве децом са сметњама у развоју, који су на дводневном састанку разменили искустава у раду.

Мрежа за пружање подршке ученицима, родитељима и образовним установама настала је на основу потреба образовно-васпитних установа за пружањем подршке у развијању доступног, квалитетног и праведног образовања за свако дете, са посебном пажњом и бригом за децу из осетљивих друштвених група.