Несавршен човек на челу савршеног града

Специјално за „Политику“

Покушајте да замислите следећу ситуацију: неко од овдашњих новинара склоних њушкању дође у посед видео-снимка на коме градоначелник Београда опуштено ћаска с неколицином пријатеља којима је занимање растурање опојних супстанци и за то време са уживањем одбија димове из луле у којој се налази крек-кокаин. 

Замислите сада да тај снимак процури у јавност и да за кратко време постане хит на интернету. Шта би се догодило? Случај би одмах преузели таблоиди, масни наслови би „вриштали” са првих страна, одијум огорчене јавности би досегао невиђене размере, а партија градоначелника би се од њега оградила званичним саопштењем.

Под притиском јавности несрећник би ускоро поднео оставку, а људи би резигнирано коментарисали вртећи главама: „Ово само код нас може да се деси. Тако нешто је немогуће у нормалним земљама.”

Али, ако је за утеху народу који је навикао да се најцрње ствари дешавају управо овде, ово се стварно десило, и то у пребогатом, мирном и озбиљном Торонту.

Проблеми првог човека четвртог по величини града у Северној Америци почели су једног мајског дана ове године када је у редакцији „Торонто стара” зазвонио телефон. Са друге стране био је неки момак, какав се обично среће у лошијим квартовима.

Понудио је видео-снимак на коме се налази нико други до градоначелник Роб Форд са стакленом лулом пуном крека. Од записа је био спреман да се опрости уколико добије милион долара.

Двоје новинара најтиражнијег канадског дневника одмах је добило задатак. Успоставили су контакт са власником инкриминисаног материјала и ускоро су се састали на неком мрачном паркингу у западном делу града.

Репортери су погледали снимак, касније су посведочили да се ради о Робу Форду, али посао није склопљен јер је „Стар” одбио да плати толику суму новца. Преговори су настављени, а продавац је у знак добре воље уступио једну фотографију на којој се јасно види весели Форд – са широким осмехом који може да изазове само јака хемијска супстанца. Слика је ускоро нашла пут до сајбер-простора и лавина је кренула.

Градоначелник је у почетку с гнушањем одбијао оптужбе и негирао све, али је након неколико месеци истраге полиција објавила да је дошла у посед снимка и Роб Форд више није имао где.

Скрушено је признао да је мало експериментисао са дрогом, али је као оправдање навео више него „разумљив“ разлог: рекао је да је те вечери био мртав пијан! Па, стварно, ко му не би опростио?

Да ствар буде гора, ускоро се у јавности појављује снимак на коме Форд, у истом стању, једва разумљиво мумла да ће убити, пререзати гркљан и изгазити оног ко му је ово наместио.

Потом се јављају службенице из његовог кабинета које тврде да свакодневно трпе најпростије сексуалне алузије. Оглашавају се и сведоци његовог обичаја да седне за волан у пијаном стању.

Притиснут озбиљним оптужбама Форд објављује саопштење у коме признаје да има проблема са алкохолом и да је вољан да посети неки пристојан центар за рехабилитацију.

Пре недељу дана, градски парламент је већином гласова донео одлуку да му се драстично смање овлашћења. Одузето му је право да отпушта и запошљава најближе сараднике и да има контролу над градским буџетом. Руке су му везане, али не постоји законска основа за његову смену, јер се против њега не води ни један кривични поступак.

Како је могуће да такав човек буде на челу града који се годинама налази у врху листе најбољих места за живот на свету?

Одговор није тако компликован. Најмлађе дете мултимилионера који се обогатио производњом налепница и етикета, представио се гласачима као човек који зна шта је бизнис и како се долар тешко зарађује.

Док је био одборник у градској скупштини никада није узео ни цент за трошкове свог кабинета и оштро је критиковао колеге које троше новац пореских обвезника. Ишао је на то да придобије представнике средње и више средње класе који су гунђали због високих пореза на имовину које је увео његов лево оријентисани претходник на месту градоначелника.

Форд је представио своју економску платформу која се заснива на популистичком пореском  конзервативизму, одиграо је улогу „народног политичара”, привукао гласове људи из предграђа којима је већ било доста елитистичке политике и победио на изборима.

Док он ујутру долази на посао мамуран или пијан, Торонто функционише беспрекорно, као и увек, а ни највећи критичари не покушавају да му оспоре ствари које је урадио на унапређењу инфраструктуре и саобраћаја.

„Он поштује наш новац”, каже један од његових присталица.

Многи саветници градоначелника великих светских градова сада помно проучавају случај раскалашног Роба и саветују своје шефове да поштују новац људи који их плаћају и да се потруде  да га врате у њихове џепове.

Уколико успеју, гласачи неће много марити ако ту и тамо попију коју чашицу више или припале џоинт након напорног радног дана.

За то време Роб Форд најављује своју кандидатуру на следећим изборима и тврди да ће сигурно победити. Ко зна? Можда и хоће.