Референдум о шефовој плати

Вишегодишње расправе у алпској конфедерацији о несразмерно високим платама руководилаца у тамошњим предузећима предмет су данашњег референдума у Швајцарској.

Бирачи одлучују да ли ће захтеви покретача „Иницијативе 1:12” бити пренети у уставни закон, то јест хоће ли месечни приходи директора и пословођа швајцарских предузећа убудуће бити ограничени на висину годишње плате запослених са најнижим дохотком.

У студији Техничког универзитета Цирих се процењује да ће око 1.300 предузећа бити погођено новим законом, ако иницијатива буде прихваћена на референдуму. Друга опција би била да се сразмерно повећају плате запосленим са најнижим дохотком.

Ово друго је мало вероватно, ако се узме у обзир да врхунски дохоци „привредних капетана” у Швајцарској износе и по неколико стотина пута више од најнижих плата.

Највеће разлике регистроване су у прехрамбеној и фармацеутској индустрији, као и у банкарском сектору. Плата генералног директора концерна „Нестле” је 73 пута виша од најнижег дохотка. У фармацеутском концерну „Новартис” плате најбоље и наслабије плаћених су у односу 1:266, а шеф банкарске корпорације „Креди Свис” је зарадио 2010. године, на врхунцу финансијске кризе која је погодила и Швајцарску, 1.812 пута више од радника са најнижом платом...

Статистички подаци указују да Швајцарска има око пола милиона запослених са примањима од најмање милион франака годишње, док се око три стотине хиљада сународника обрело на онде дефинисаној граници сиромаштва – зарађују да би преживели, не и да би живели, наглашено је у коментару дневника „Тагес анцајгер”.

Аутор иницијативе Марко Кистлер, локални политичар и функционер младих социјалиста – фракција у социјалдемократској партији Швајцарске – послужио се драстичним примером да би појаснио шта би требало изменити.

„Директор једног предузећа не би смео да има већу плату од годишње плате једне чистачице. Тај сразмер, наравно, није оптималан, али је у овом тренутку барем мали искорак ка побољшању ситуације”, сматра овај млади социјалиста који је у серији интервјуа апеловао на бираче да гласају за усвајање ове иницијативе. „Швајцарци имају данас прилику да својим гласом допринесу праведнијој расподели зарада, у општем, али и у личном интересу”.

Питање је отворено, хоће ли сународници послушати Кистлера. За успех референдума, наиме, довољна је такозвана проста већина – 50 одсто плус један глас. То представља олакшицу у поређењу са већином референдума, на којима се тражи двострука већина – мора бити остварена на савезном нивоу и у 14 од укупно 26 кантона.

Таква, двострука већина се у овом тренутку не назире. Према проценама истраживача јавног мнења, само 36 одсто Швајцараца ће гласати за усвајање иницијативе, 54 одсто против, док је десет одсто бирача наводно неопредељено.

Као разлог оваквог, по запослене негативног расположења, швајцарски коментатори истичу дословце до сада незапамћену кампању привредника и индустријалаца против иницијативе. 

Председник највећег швајцарског реосигурања „Свис Ре” Валтер Килхолц упозорио је на опасност да најпотентнија швајцарска предузећа преселе своје погоне у иностранство. Руководства концерна „Новартис” и „Нестле” писмом су се обратили запосленима – сваком појединачно – указујући да сваки глас у корист иницијативе угрожава и њихово радно место у концерну.

„Хоћете ли гласати за своју будућност или за интересе левих либерала и занесењака”, гласило је једно од најчешће постављених питања у личним разговорима са запосленима.

Лидер швајцарских демохришћана Кристоф Дарбелеј био је још директнији у обраћању бирачима уочи референдума.

„Хоћете ли да пуцате у сопствено колено? Ако изгласате сулуде новотарије, неће постићи ништа друго, осим одлива капитала из Швајцарске, уз истовремено повишење пореза у земљи и поткресивање социјалних права”, предочио је Дарбелеј. Водећи швајцарски економиста Стефан Гарели са Универзитета у Лозани види ствари другачије.

Он се такође обратио бирачима и подсетио да су они који прете последицама, дакле представници индустрије и крупног капитала, али и опште привреде, заборавили да су у Швајцарској у минулих десетак година спречене највеће инсолвенције, а да је акција спасавања финансирана новцем малих пореских обвезника.

Присталице „Иницијативе 1:12” истичу, најзад, да су бирачи били у сличној полазној ситуацији, пред референдум у марту ове године, о ограничењу специјалних прихода менаџера акционарских друштава, такозваних бонуса.

„Швајцарска је као прва европска држава усвојила закон о ограничењу и добрим примером показала другима шта је социјално правична и праведна политика”, каже шеф Младих социјалиста Давид Рот и нада се да ће и овај, други референдум успети и да ће тиме бити трасиран пут ка трећем, по њему најважнијем референдуму.

У пролеће идуће године, Швајцарци би требало да одлуче о увођењу основног дохотка који би пристајао сваком Швајцарцу, био он запослен или без радног места.