Дистанцирање од ујка Сема

Нови свет оличен у САД све је даље од старе Европе, не само због политике Вашингтона коју не одобрава већина Европљана, већ и по укупном гледању на све значајне ствари у животу. Завири ли се у истраживања које је амерички институт радио од лета 2001. до најновијег, управо објављеног, видеће се да су испитаници у четири земље Западне Европе прво умерено, па затим све израженије, "уз незадовољство што се Вашингтон у спољној политици руководи само сопственим интересима, а не узима у обзир интересе својих европских савезника" испољавали све већу "отуђеност" од светске суперсиле. Док су пре једанаестог септембра осећали да су "ипак блиски једни другима", без обзира на неслагање са потезима Џорџа Буша, већ после првих реакција Америке на терористичке нападе, испољиле су се значајне разлике у сагледавању светских прилика. Иако је Вашингтон и у испитивањима од грађана четири европске земље (Француска, Велика Британија, Италија и Немачка) добио сагласност и подршку за рат у Авганистану, већ тада су грађани Старог континента испољавали своје незадовољство строгом америчком концентрацијом на сопствене циљеве.

Рат против Ирака продубио је разлике и озбиљно угрозио имиџ Америке и поверење у стварне циљеве Вашингтона. Не само да су грађани европских земаља које су биле испитиване осуђивали ову интервенцију, већ су испољили и знатно већу тежњу за независнијим националним стратешким дипломатским и политичким циљевима, без обазирања на велесилу преко Атлантика. Из године у годину сазревало је осећање да европске земље треба да се осамостале и удаље од свог некадашњег блиског савезника.

Колико је то различито од онога како Американци виде себе и своју земљу најбоље је показано једним резултатом из анкете 2004. Више од осамдесет одсто Американаца убеђено је да сви имигранти који се преселе у САД живе много боље у обећаној земљи, него у својој бившој домовини. За разлику од њих, само 14 посто Немаца и нешто мало више Француза верује да је то заиста тако. Нови свет изгубио је за стару Европу ону привлачност коју је некада имао, а Америка је престала да буде обећана земља.

И док се данас ретко ко у Европи хвали да има "ујака из Америке",  многи, како говоре испитивања Пју института, сматрају да "европске земље треба да постану сила која ће бити исто тако јака и самостална". За разлику од Европљана, Американци како показују испитивања као да нису у потпуности свесни своје изолације. Они и даље сматрају да треба да остану блиски са својим савезницима из, пре свега, Западне Европе. Како иронија увек прати националне жеље и циљеве, Европа је у свом односу према Америци постала поново подељена. Земље из такозване нове Европе, како је некадашњи источни блок крстио Пју, много повољније гледају на Америку, него стари савезници. Изненађује и то што су многе афричке земље постале пријемчивије за нови континент него што су некад биле.