Да ли је Јанукович заиста поклекнуо

„Политика грубог притиска (Русије на Украјину), очигледно, функционише”, рекао је министар иностраних послова Шведске, коментаришући изненадну одлуку Кијева да привремено заустави преговоре о придруживању Европској унији. Председница Литваније открила је да јој се Јанукович жалио да му Москва „заврће руке”, а администрација Барака Обаме изразила је дубоко разочарање донетом одлуком, што су руски медији дочекали ироничним коментаром – „то је сасвим нормално, јер се САД граниче с једне стране са ЕУ, а с друге ca Украјином”.

Путин је вратио лопту у њихово двориште истичући да је на одлуку Кијева Европа реаговала претњама које су укључивале и помоћ за организовање акција протеста против власти.

Зашто се Украјина предомислила такорећи „на вратима раја”?

Премијер Азаров је то објаснио чињеницом да је робна размена са Заједницом независних држава, посебно са Русијом, значајно смањена, да је то изазвало велики пад производње, да сваког месеца од 15.000 до 20.000 радника остаје без посла, а извоз у Русију, која је главни економски партнер Украјине, смањио се за две милијарде. То је за сиромашну Украјину веома велики губитак, а Европа не обећава да ће га на било који начин надокнадити – „обећали су нам милијарду долара за седам година, то је као да дају милостињу просјаку”, рекао је за руску телевизију.

Украјински стручњаци су израчунали да би потписивање споразума са ЕУ значило и трошкове од 160 до 200 (а неки кажу чак 500!) милијарди долара за превођење украјинске пољопривреде и индустрије на европске стандарде, што би за економију државе било равно катастрофи.

У првих неколико година гарантовано би било кретање робе само у једном смеру – из Европе у Украјину. Украјинско тржиште би било преплављено јефтинијом, европском робом, хиљаде предузећа би пропало...

Рекло би се, какве везе с тим има Русија?

Док су трајали преговори са Европом и Јанукович и Азаров су више пута посетили Москву, а Јанукович је само неколико дана пред одлуку парламента разговарао с Путином. Садржај њиховог дугог разговора остао је тајна – тврди се „по жељи украјинске стране”. Пре тога, Путин је више пута јавно упозорио Кијев да ће, уколико потпише споразум са ЕУ, све предности које је имао по Уговору о слободној трговини – бити укинуте. Објашњење је следеће – „царина за извоз украјинске робе у Русију и земље Царинске уније (ЦУ) је нула. Са Европом је ситуација другачија, Русија је 17 година преговарала о уласку у Светску трговинску организацију и трудила се да заштити своју привреду. Ако Украјина потпише споразум са ЕУ, европска и турска роба ће улазити у Русију без царине, а то може да уништи читаве гране руске економије. Седамнаестогодишњи труд пашће у воду. То Русија неће дозволити. И то није политичко питање, већ прагматично, и економско”.

Путин је, такође, у више наврата објашњавао које користи би Украјина имала од уласка у Царинску унију (ЦУ) – цена гаса би била нижа, кроз украјинске гасоводе би наставио да тече гас, а Кијев би од тога имао значајне приходе (кад Русија заврши „Јужни ток”, само ће од њене добре воље зависити да ли ће наставити да користи постојећи украјински део гасовода, или неће). Украјина ће равноправно моћи да учествује на тендерима за производњу оружја у Русији (захваљујући чињеници да је некад била део система СССР, она је у стању да испуни 40 одсто руских наруџбина). Само од тога из Русије би стизало 200 милијарди евра током следећих неколико година. Према рачуници Сергеја Глазјева, помоћника председника Русије, улазак Украјине у Царинску унију би јој донео 10 милијарди долара прихода годишње, што би до 2030. значило додатних седам одсто БДП-а.

Јанукович је, дакле, интензивно преговарао и са представницима ЕУ и са Русијом. Није тешко закључити да се разговарало о новим кредитима, инвестицијама, простије речено – о помоћи посрнулој украјинској економији. И није искључено да је оценио да Москва нуди више.

Не сме се, наравно, заборавити ни политичка компонента читаве приче – у Украјини ће се 2015. одржати избори, а избори су у тој земљи увек геополитичко питање, јер је половина становништва прозападно настројена, а половина, проруски (што потврђују и садашњи протести на улицама). Јануковичев електорат је управо проруски и Путинова подршка му и те како много значи.

Све у свему, није победила ни Русија ни ЕУ – победила је трговачка логика – ко да више. Али одлука је привремена, врата су отворена за даље трговање.