Мала матура није ПИСА тест

Завршни испит за крај основног образовања састојаће се из три теста: српског (матерњег) језика, математике и комбинованог у коме ће се наћи питања из пет предмета: историје, биологије, географије, физике и хемије. То није изненадна реформа, већ је одавно предвиђено кровним законом о образовању из 2009, а пре три године је почело да се спроводи по добро познатој динамици, где је прво било 25 одсто непознатих, затим 50 а у јуну ове године 75 одсто непознатих задатака. Пробно тестирање осмака у мају и у овој школској години биће претходница завршног испита. Почетком следеће године стићи ће и збирке задатака које ће ученицима помоћи да провере своје знање.

На завршној провери за осмаке сви задаци ће се односити на основна знања која треба да понесу из основне школе у складу са образовним стандардима за крај обавезног школовања. Питања на завршном испиту биће формулисана као и она која ће ђаци решавати у збиркама, али ће бити непозната, што значи да се на тесту сигурно неће наћи задатак преписан из збирке.

То су неки од закључака јучерашње трибине коју је недељник „Време” уприличио у Прес центру УНС-а окупивши представнике просветне власти, Националног просветног савета, тима за спровођење ПИСА тестирања, Грађанске иницијативе, пројекта „И родитељи се питају”... Сви говорници су били сагласни са констатацијом Љубише Антонијевића, помоћника министра просвете, да оправданост завршног испита као мерила знања које ученици носе из основне школе не треба доводити у питање и да матуру не треба посматрати као модел ПИСА тестирања. Баш нико трећи тест није назвао тестом „општег знања и сналажења по угледу на ПИСА” како га је јавности више пута представио министар просвете Томислав Јовановић, који је требало да учествује на скупу али није.

– Завршни испит је – испит, као последња епизода осмогодишњег школовања у којој ђаци треба да покажу шта су научили. Он би требало да буде ослобођен треме и анксиозности које проистичу из незнања о томе шта ће бити на тесту. Биће оно што су учили, оно што је описано образовним стандардима у складу са нашим наставним програмима и успех ће их квалификовати за наставак школовања у истом овом нашем образовном систему. ПИСА је истраживање засновано на међународном консензусу о томе шта је у образовању важно а то се разликује од онога што је обухваћено и описано нашим образовним стандардима. То је суштинска разлика између ова два тестирања – разјаснила је Драгица Павловић, шеф тима за спровођење ПИСА тестирања код нас.

Учесници трибине, па ни Антонијевић као представник просветног врха, нису могли да објасне техничке детаље: како ће изгледати полагање, колико ће дана трајати, када ће се организовати, у којим безбедносним оквирима... Након овог скупа из Министарства просвете је саопштено да је министар Јовановић донео Одлуку о реализацији завршног испита за ову школску годину, издао налог за припрему новог Правилника о програму и Стручног упутства за спровођење завршног којима ће се детаљно уредити процедуре и одговорности, планирање, припрема, организација и реализација мале матуре.

М. Симић-Миладиновић

-----------------------------------------------------------

Математика и српски језик по 16, а комбиновани тест 8 бодова

Министар просвете Томислав Јовановић издао је налог да се у Правилник о програму завршног испита у основном образовању и васпитању унесу измене које се односе на бодовање. По предлогу министра на предстојећој малој матури на тесту из српског (матерњег) језика осмаци ће моћи да остваре највише 16 бодова, као и на тесту из математике, а на комбинованом ће моћи да завреде максимум осам поена, саопштило је јуче Министарство просвете. За упис у средње школе рачунаће се и успех из школе вреднован највише са 60 бодова.