Нисам шеф својим директорима

Уколико Министарство енергетике у најскорије време на дневни ред владе не стави измену статута Електропривреде Србије, чиме ће бити укинут управни и именован надзорни одбор, ЕПС до краја године неће из јавног прећи у акционарско друштво. То није само пука формалност. Без тога ЕПС ће наставити да губи од 30 до 35 милиона евра годишње, односно 100.000 евра дневно, каже у разговору за „Политику” Александар Обрадовић, в.д. директора ЕПС-а.

Да ли ће до краја године ЕПС из јавног предузећа прећи у акционарско друштво како је најавила и министарка енергетике?

– Не сумњам да ће до тога доћи. Охрабрује и последња најава ресорне министарке да ће ЕПС постати акционарско друштво што ће омогућити компанији да постане профитабилна. У овако формираном ЕПС-у нико нема одговорност ни за шта, што није добро. Мало сам љубоморан на „Србијагас” колико се ресорна министарка посветила том јавном предузећу и наговештене реорганизације. Ми вапимо за променама. Влада је пре годину дан донела полазне основе за реорганизацију, али не могу да докучим због чега се на томе стало.

Да ли ћете годину завршити с профитом?

– Пре годину дана финансијска ситуација у ЕПС-у била је катастрофална. Успешним пословањем, репрограмом кредита, рационализацијом трошкова и рекордном производњом поправили смо резултат у овојза скоро 21 милијарду динара. Данас се о ЕПС-у не може говорити као о губиташу, већ о компанији која је у условима либерализације успела да задржи 97 одсто тржишта, уз тржишну цену и повећање прихода за 2,5 милијарди динара. ЕПС је спреман да овакав успех понови и по отварању тржишта на средњем напону од 1. јануара 2014.

ЕПС треба да буде профитабилна фирма. Влада је донела одлуку о реорганизацији још прошле године према којој ЕПС више не сме да буде јавно предузеће, него фирма која ће функционисати по тржишним принципима. Прегломазни смо и морамо бити боље организовани.

Рекосте да имате само 14 финансијских директора?

– Није проблем само тих 14, него што они под собом имају своје дирекције и службе. У одлуци владе стоји да те функције морају да буду корпоратизоване, али се на то чека већ годину дана.

Шта тачно значи корпоративизација?

– То значи дефинисање корпоративних услуга на нивоу централе где се пре свега мисли на финансије, ИТ сектор, право, пи-ар стратегију и планирање, набавке, људске ресурсе које ће сва зависна предузећа користити, а не да свако до њих има своје. Тако је свуда у свету, осим код нас.

Зашто одлука владе није спроведена годину дана? 

– Одлука је донета у новембру прошле године. Због тога што није још спроведена ја нисам директно шеф директорима зависних привредних друштава, већ они одговарају УО који је по закону требало да буде укинут почетком ове године. Одговорност мора да добије име и презиме, чега сада нема.

Најбољи пример тога је када се један директор електродистрибуције оглушио о све моје наредбе како би функционисало ново предузеће „ЕПС снабдевање”. Када сам видео да су почели проблеми, на УО сам кренуо у процес његове смене. И био сам одбијен. Његова смена није стављена чак ни на дневни ред.

Колико су ту партије битне?

– То је тамни вилајет. Није овде само ствар у утврђивању одговорности. Морамо да постанемо ефикаснији. Имате 13 феуда, 13 независних система. Радио сам у „Чезу” (чешкој електропривреди). Они су имали 89 привредних субјеката. Замислите да су организовани као ми. Имали бисмо 89 финансијских директора, 89 ИТ директора, 89 директора набавке. ЕПС је направљен као систем да се одговорност губи. Где свако има своје буџете. Да је овај систем добар ваљда би и друге фирме, попут најјачих „Чеза”, ЕДФ-а ЕОН-а, биле овако организоване. Овакав начин рада је против интереса државе и грађана. Јер, ако имате трошкове које не бисте смели да имате, то је противноинтересима грађана.

Да ли сте разговарали с министарком енергетике због чега се толико дуго чека на статут?

– Нисмо до тога дошли. Само сам информисан да за то није време. Имамо потенцијал да будемо понос Србије, као што се Француска поноси својом електропривредом.

Да ли то значи да се Србија стиди да има профитабилну фирму?

– Како да се среде државне финансије ако су државна предузећа губиташи. Потребно је да ЕПС прави профит. Да је среће да ЕПС буде велика ставка у пуњењу буџета.

Несумњиво да ће се преласком из јавног предузећа у а.д. јавити вишак запослених?

Што се тиче отпуштања или запошљавања радника биће све рађено у сарадњи са синдикатом. Чекамо и измене Закона о раду које ће такође утицати на то како и шта даље. Нисам никада крио да имамо прегломазну администрацију, али немамо рударе, монтере... па је ЕПС у обавези да унајмљује треће фирме да раде основну делатност. А све то може да се промени само једним потезом на папиру.

Каква је судбина Ваших радника на КиМ?

– Ангажовали смо их где год постоји потреба. Имали смо проблем када је требало утврдити да ли можемо да их ангажујемо без тендера, па смо долазили у апсурдну ситуацију да ли колега може да ради за ЕПС или да узмемо неку трећу фирму. Били бисте изненађени колико ЕПС брзо може да се промени, али чекамо тај папир.

Ако је све као што кажете, на основу чега ресорна министарка тврди да се у ЕПС-у више баве међусобним односима него послом?

– Бавим се међусобним односима, јер није успостављен систем, јер не могу да се бавим својим послом на начин на који би то требало.

Али, министарка је тога свесна, зашто онда то каже?

– Ослањамо се на добру вољу директора зависних привредних друштава зато се и бавимо међуљудским односима. Нисмо ми ортачко друштво па да останемо овако организовани. Ни у једној фирми не постоји да први човек фирме није шеф директорима који су испод њега. Али ни то није највеће зло. Директори огранака у дистрибуцијама такође су именовани од стране УО, па директор Електровојводине, на пример, није директно шеф директору Електродистрибуције Нови Сад. Годинама се овај систем градио да су сви одговорни, а да нико није одговоран.

Потписан је уговор за градњу трећег блока у Костолцу, шта то значи за Србију?

– Држава нам је доста помогла у овом послу, а Кинези су дали најбоље могуће услове за кредит да би Србија после 24 године почела да гради нови капацитет.

Како сте се одлучили да прихватите предлог министарке енергетике да и онима који су крали струју одобрите репрограм дугова?

– Према подацима из прошле године електричну енергију неовлашћено је преузимало око 20.000 купаца, а вредност електричне енергије је на основу урађених записника 2,5 милијарде динара.ЕПС има велике проблеме са потраживањима насталим нелегалним прикључењем на мрежу и жели да их наплати, али истовремено жели и да направи јасну разлику између купаца који поштују законе и оних који неовлашћено користе електричну енергију.

 У суботу истече рок за репрограм дугова. Какав је учинак?

– Споразум о репрограму до 25. новембра потписало је 205.277 дужника, од тога 193.044 домаћинства и 12.233 из категорије привреда. Укупно је репрограмирано 12 милијарди динара дуга, што је око 15 одсто укупног дуга. Дужници који не измире нагомилани дуг ући ће у процес принудне наплате код извршитеља,а ако то не буде могуће следи судски поступак.

 Да ли ће бити заштићених када је у питању искључење струје?

– Нема заштићених дужника. То што су претходне владе и руководства ЕПС-а толерисали расипање државне имовине кроз неплаћање струје није изговор да се настави и у будућности.За сваки неплаћени рачун применићемо законске мере. Репрограм дуговања на чак 120 рата је испружена рука ЕПС-а и владе како би грађани и привреда измирили раније нагомилана дуговања.