Гасна дилема Црне Горе

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Црна Гора још са сигурношћу не зна хоће ли је грејати гас из руског „Јужног тока” или азербејџанског „Трансјадранског гасовода”. Црногорска влада је почетком фебруара прошле године саопштила да се Црна Гора укључује у пројекат „Јужни ток”, а средином октобра ове године да заједно са Хрватском, Албанијом, Босном и Херцеговином у Загребу договара „Трансјадрански гасовод”.

Још у време владавине премијера Игора Лукшића и његовог министра за спољне послове и европске интеграције Милана Роћена и министра економије Владимира Каварића, како су пренели црногорски медији, руски енергетски холдинг саопштио је да су „црногорски званичници и представници ’Гаспрома’` донели одлуку да се уради студија техничко-економске изводљивости изградње огранка гасовода кроз Црну Гору, у оквиру пројекта ’Јужни ток’”.

Пре два месеца министар Каварић је на министарском састанку у Загребу, чија је тема била јадранско-јонски гасовод, договарао да гас у Црну Гору стигне изКаспијског мора.

Из Министарства економије је саопштено да је од стратешког значаја, не само за Црну Гору, већ и за регион, пројекат ТАП–ИАП – снабдевање гасом из Каспијског мора.

Према подацима овог министарства, изградња гасовода кроз Црну Гору коштала би око 100 милиона евра. Најављена је могућност његовог финансирања из европских фондова кроз грант који би износио до 80 одсто трошкова. Планирани период изградње је од три до четири године. За проток две милијарде кубика гаса годишњи приход Црне Горе био би око 20 милиона евра.

„Наша намера је да, заједно са Хрватском, Албанијом, Босном и Херцеговином и потенцијалним инвеститорима, охрабримо процес, да ’Трансјадрански гасовод’ добије свој логичан наставак у јадранско-јонском, који би прошао преко Албаније, Црне Горе и Босне и завршио се у близини Сплита”, саопштио је недавно Каварић. „У том случају Црна Гора би имала прикључак тамо где су гасни коридори. То би за Црну Гору значило приступ јефтинијем енергенту.”

У првој фази би се, како каже, радило на гасној инфраструктури, односно проласку гаса кроз Црну Гору кроз основни гасовод.

„Након тога би се вршило умрежавање региона, индустријских постројења и градова, у зависности од тога што омогући мастер план. У овој фази се основне активности одвијају у циљу регионалног усклађивања. Заједнички је став да нам треба гасовод, али да не бисмо правили рачун без крчмара, потребно је обезбедити потенцијалне инвеститоре и потенцијалне купце гаса”, додао је он.

Каварић је рекао да међународна консултантска кућа КОВИ ради студију изводљивости која би требало да предложи куда ће траса гасовода да уђе, односно изађе из Црне Горе.

„У овом моменту говоримо о трасама од Албаније према Хрватској”, навео је он. „Постоји могућност да то буде изнад или испод Скадарског језера. Међутим, ту врсту одлука ће донети влада, на бази онога што је експертски став, који треба да предложи студија.”

Да ли се и зашто одустало од „Јужног тока”, нико из власти не жели да разговара на ту тему, ни да ли је у Подгорицу икада стигла студија о техничко-економској изводљивости изградње огранка гасовода кроз Црну Гору, коју се уговором обавезао да изради „Гаспром”.