Пикавац од 1.000 динара

Док је аутобус са туристима из Србије стајао испред семафора у једном градићу у Шведској, један од путника је кренуо да кроз прозор избаци кесу са смећем. У овој намери спречио га је возач, подсетивши га да ће платити високу новчану казну за такав недоличан однос према околини. За све време боравка у Шведској наши туристи били су врло дисциплиновани, водећи рачуна о околини.

Исти ти путници по повратку у Београд нису се либили да отворе прозор и избаце смеће. Нико их није спречио. У Србији нико не плаћа казне, био је коментар истог тог возача.

– Не сећам се кад је неко последњи пут платио казну због пљувања на улици, због бацања смећа поред пута, паљења гума поред пута, бацања пикаваца из аутомобила док је на семафору црвено светло... Људи код нас то једноставно не препознају као проблем прљања, ружења околине – каже за наш лист Бранислав Божовић из Секретаријата за животну средину Београда.

Код нас се не избацује смеће само кроз прозор аутобуса и аутомобила, него и из станова које се налазе у солитерима. Тако се на улицу и најближе зелене површине избацују телевизори, неисправни радио-апарати, пегле... Кесе са смећем остављају се поред канти за ђубре. Иако на многим местима стоје табле са упозорењима да је забрањено бацање смећа, управо га поред тих табли има највише.

Иза посетилаца музичког спектакла америчког бенда "Ред хот чили пеперса" остало је десет тона смећа. Американци и те како воде рачуна о својој околини. У Сједињеним Америчким Државама су прописане новчане казне и до 4.000 долара за прљање околине.

Оно што код нас представља проблем јесте немогућност наплате казни особама које смеће бацају на неодговарајућим местима. Дешава се да комунални инспектори, приликом вршења дужности, односно изрицања казни на лицу места, добију и батине. И кад напишу решење – ретко је извршење, јер ниске казне не региструју ни извршни органи, нити полиција.

Бранислав Божовић сматра да све док се не уведе комунална полиција права казнена политика тешко да ће се спроводити. Закон о комуналном отпаду санкционише расипање смећа као прекршајни поступак за који је предвиђена новчана казна од 1.000 до 3.000 динара.

Дакле, шта надлежни чине да би се ова ружна појава свела на најмању могућу меру и да би се ухватили у коштац са овим еколошким злом? Решење се види у промени законске регулативе на нивоу државе. Потребно је пооштрити казнене мере, јер наши људи реагују тек када их "ударе по џепу". Најбољи пример за то је Сингапур који је био прљав и запуштен док нису уведене драстичне казне.