Пост на води – али сланој

Одговор владици канадском Георгију (Ђокићу)

Преосвећени,

Необично ми је драго што ни ове године нисте изневерили традицију да прве две недеље великог божићњег поста проведете на Куби. И ових дана, док се налазите у тој лепој карипској земљи, у свом породичном окружењу, можете на миру да тихујете и приближите душу богу. Куба је, уосталом, надалеко позната као идеално место за пост и уздржавање од грешних мисли.

Пешчане плаже, прозирни океан који нежно додирује табане, витке и затегнуте Кубанке у тангама, омамљујући мириси тропских вечери, одлично снабдевени шведски столови и барови у „ол инклузив” одмаралиштима... Стварно, има ли бољег места да епископ СПЦ очисти душу?

Замишљам вас како ујутру силазите у хотелски ресторан, лица озбиљног и уморног након целоноћних молитви. Са дугачког стола на коме се налази хиљаде искушења која маме грешнике, узимате само кору црног хлеба и чашу бистре воде. У сали влада мук.

Гости широм отворених очију с поштовањем и у тишини гледају великог искушеника и духовника који пости на води. Чак и ваш шарени шортс и хавајска кошуља у том тренутку подсећају на монашку ризу. Одлазите на обалу океана и стојите у води која милује ваше глежњеве загледани у вечност. За разлику од великих подвижника који су само постили на води, ви сте отишли корак даље. Ви постите на води – буквално. И то сланој.

Кажете у вашем писму „Политици” да сте са запрепашћењем читали интервју који сам дао новинарки Марини Вулићевић. Па, владико и ја сам са запрепашћењем скоро две деценије гледао како се ви и ваши свештеници бахато и осионо понашате и гомилате новац који вам канадски Срби дају. Дошли сте тамо голи и боси, са поцепаним ципелама, а сада сте богати људи који мало хају за своју паству.

Кажете да је лаж да сте икада хапшени због шверца велике количине кеша. То онда значи да су два ваша блиска пријатеља залуд јурили као без душе да вас изваде из привремене притворске јединице на аеродрому у Торонту.

Кажете и да је, такође, лаж да су вас две монахиње оптужиле за сексуално узнемиравање. Може бити. Вероватно је канадска државна телевизија Си-Би-Си измислила све када је правила емисију о томе и довукла лажне сведоке пред камеру. Нисам приметио да сте им запретили „правним лијеком”.

Да ли је лаж и то да сте 13. марта ове године упутили званично писмо председнику Владе Србије у коме му сугеришете да на место амбасадора у Отави буде именован извесни Александар Рачић, иначе ваш пријатељ?

Вероватно вам нико није рекао да је Србија, по Уставу, секуларна држава и да Црква не може да се меша у политику. У својој осионости и мегаломанији умислили сте да можете и амбасадоре да постављате.

Да ли је лаж да сте на тридесетом заседању Епархијске скупштине оштро запретили свима који не купују свеће произведене у компанији „Мonastery candles”, а која је регистрована на име ваших кумова (рег. бр. 7467724) и која остварује приход од око 300.000 долара годишње?

Да не грешим ионако грешну душу, у свом обраћању сте рекли две истините ствари. Прва је да се не познајемо. Разлог за то је што сам од малих ногу васпитаван да бирам друштво. Свет који се окупља око вас и ја смо два различита универзума. И тако треба да остане.

Друга је да мојих књига нема у програму „реномиране” издавачке куће „Источник”. И то је тачно. Мала је моја памет и још мањи таленат да бих се приближио књижевним громадама које сте ви објавили.

Ето, пријатно сам изненађен да сам у једном кратком тексту нашао две истине које сте изрекли, а они безобразни Срби из Канаде тврде да ви стално говорите лажи. Изгледа да вас они заиста не заслужују и да је најбоље да их оставите да се злопате сами без ваше пастирске и очинске бриге.

Небојша Милосављевић, новинар