Пресељење оправдано одложено

Председник српског парламента Оливер Дулић одустао је од идеје о прокопавању тунела између две зграде скупштине и пре него што је стигао да се распита да је ли то изводљиво и колико би коштало. Међутим, касно. Осим што су њега лично критиковали баш сви – од посланика до новинара, Дулић је својом изјавом дао повод да се, опет, сви осврну на рад парламента и "размажених посланика", при том им је "на душу" стављено и много тога што не стоји.

Да прескочимо све оне примедбе о томе колико парламент треба да има посланика, то је, за сада, завршена прича. Има их толико колико их има, дакле, 250, па би, ту ће се ваљда сви сложити, требало негде да седну и да имају некакве услове за рад. Председник парламента Дулић, одмах по избору на ту дужност, најавио је селидбу у "велелепно здање Дома Народне скупштине", познатије као бивша савезна скупштина, где ће сви имати боље услове за рад. Кад је, који дан касније, добио поменуте информације, испоставило се да, без неопходних, не малих радова, у Дому Народне скупштине нема услова за рад, па је морао да објашњава да ће селидба сачекати јесен.

Критичари су се тада поново осврнули на "размажене посланике", који "упорно одбијају да се преселе у зграду бившег савезног парламента, јер тамо, наводно, нема простора..."

У Дому Народне скупштине не наводно, већ стварно нема довољно простора, али ни услова за рад ни посланика, ни стручних служби. Скупштина има само око сто канцеларија, па, на пример, најбројнијем посланичком клубу СРС-а припада канцеларија са 31 столицом, а клуб броји 81 посланика. Компјутери се могу на прсте набројати, климатизација постоји само у неколико канцеларија и у сали за заседање, али "то је толико слабо да се сваки час квари..." С обзиром на то да је ова зграда заштићено културно добро, не могу се постављати клима уређаји... За разлику од зграде на Тргу Николе Пашића, у згради Народне скупштине Србије у Краља Милана има 160 канцеларија, постоји климатизација, 176 компјутера, 75 штампача... Поред тога овде, за разлику од зграде Дома, постоји електронски систем за гласање... Но, посланици ће се већ некако снаћи, али скупштински извештачи у Дому немају баш никаквих услова за рад.

Председник парламента Оливер Дулић, констатовао је, приликом ступања на дужност, да Скупштина мора да мења свој однос са јавношћу, да је "због лоше медијске презентације рада посланика, потребно успоставити бољу сарадњу са медијима и ажурније извештавати јавност о свим дешавањима у Скупштини". Међутим, упркос томе што је сам констатовао како се, пре селидбе у Дом, морају обавити неопходни радови, Дулић је заказао седницу парламента, која је потом одложена, о неповерењу влади, за коју, наравно, влада велико медијско интересовање, баш у Дому, иако новинари немају никаквих услова за рад. Кад смо му на то указали, одговорио нам је да "у сали у згради Народне скупштине нема места да седну сви посланици, а доћи ће и чланови владе". У сали, иначе, има 288 места, плус седам места за председничким столом и никада, а долазиле су владе и бројнијег састава од ове Коштуничине, није било проблема са местима.

Мало је новинара, свега из неколико редакција, које занимају закони које парламент разматра, а има добрих посланичких дискусија и врло стручних амандмана, које, осим ових неколико редакција, нико не помене. О Скупштини, међутим, говоре, углавном, они који из ње не извештавају, који се о посланичким активностима информишу на основу написа оних који ту сврате у потрази за "скандалозним незајажљивим посланицима..." Посланици заслужују сваку врсту критике за све што раде и што не раде, али грађани морају да чују и оно што су радили, а што је у њиховом интересу. Да би то сазнали, требало би и скупштински извештачи да имају услове за рад. Међутим, како очекивати од председника парламента да разуме извештаче, кад представници њихових удружења ходају по телевизијама и критикују посланике што неће "да се преселе у велелепно здање" не показујући ни минимум интересовања за услове рада својих колега и за стварно стање ствари у "велелепном здању"? Оливер Дулић, ако стварно жели да поправи медијску слику парламента, требало би, да размисли и о извештачима. Наравно, Дулић ће морати, из истих разлога, два пута да размисли, пре него што опет изађе са неком идејом, сличном оној о тунелу.