Чуме и 40 хајдука у Пинку

Поводом изјаве Душана Михајловића да је Љубиша Буха Чуме, са својим људима, упао наоружан у телевизију "Пинк" у пролеће 1992, незадовољан информацијама које су о њему објављиване, потражили смо коментар од Жељка Митровића, власника "Пинка". Митровић у писаној изјави дословно каже:

"Инцидент је био инициран информацијом у нашем информативном програму о некаквом шверцу вискија, са којим је доведена у везу и компанија, наводно у власништву Љубише Бухе Чумета. Испоставило се да је информација била нетачна и да је резултирала грешком новинара, што је био непосредан повод инцидента."

А на наставак изјаве бившег министра полиције Михајловића на РТС-у ("Тада долази Беба, који зове Ђинђића, а овај му каже: ’Побијте их’, Беба је то завршио на свој начин, појела маца, није поднета ни кривична пријава"), Митровић каже:

"Истина је да сам ја био тај који је замолио надлежне органе, државу и полицију да се не мешају, јер сам хтео да конфликт, који је настао због грешке новинара ’Пинка’, разрешим сам и мирним путем. Што се тиче Владимира Поповића Бебе, он је био нон-стоп укључен у комплетан догађај и веома заинтересован да ствар реши полиција. Сећам се да ме је у току разговора обавештавао више пута са колико обруча и специјалаца је окружена зграда ’Пинка’. Замолио сам га да се полиција не меша, јер, колико се сећам, и Зоран Ђинђић и још неки државни функционери су били ван земље. Једноставно, нисам желео никакав инцидент у мојој згради."

Ова изјава Душана Михајловића поклапа се и са наводима из књиге Милоша Васића "Атентат на Зорана", који детаљније описује овај инцидент.

"Априла месеца 2002. године са четрдесетак људи наоружаних аутоматским пушкама заузима зграду ТВ Пинк због једне вести у емисији ’Инфотоп’. Извесна новинарка објавила је прилог који Чумета потпуно погрешно ставља у везу са некаквим шверцом вискија. Чуме хоће у програм, уживо, прави сцене, држи таоце и уопште је по свом обичају неподношљив. Неко то јавља у владу, Беба Поповић зове Чеду Јовановића, Чеда зове Зорана Ђинђића који се затекао у Франкфурту. Изнервирани Ђинђић каже да зову Милана Обрадовића, начелника СУП-а Београд, да ’то заузме и побије ако треба’, доста му је Чумета и свих њих. Милан Обрадовић зове свог министра Душана Михајловића, који се колеба и не зна шта би. Афера се коначно смирила захваљујући посредовању Бебе Поповића и Драгољуба Марковића и Чуме се покупио натраг у Сурчин, по принципу ’нема везе’ и ’људи смо, договорићемо се’", написао је Васић.