Комета Исон није преживела сусрет са Сунцем

Звезда репатица Исон, неколико километара широка лопта од леда, прашине и камења, синоћ је била најближа Сунцу на својој путањи, на само 1,2 милиона километара, али је у блиском сусрету и нестала. Астрономи који су преко телескопа пратили овај несвакидашњи догађај, видели су је како нестаје иза ужарене звезде, остављајући само слаб траг, пренео је Би-Би-Си.

Ово је био један од очекиваних исхода, али је исто тако постојала шанса да Исон преживи врелину Сунца и постане  „комета века” како су је многи преурањено назвали. Тaко се описују комете светлије од Месеца, најчешће само једна у 100 година.

Астрономи су се надали да ће комета великог језгра моћи да издржи соларну гравитациону силу и температуру од више од 2.000 степени Целзијуса у сусрету који се описивао као „бацање ледене грудве у ватру”. Да је преживела, њен дугачки сјајни реп би још недељама украшавао ноћно небо, негде чак видљив голим оком.

Таква могућност је целе године држала у ишчекивању заљубљенике у звездано небо, посебно када је пре две недеље постала још светлија. Да би спазили комету, морали су да устају пре зоре, јер је излазила пре сунца.

Временске прилике нису ишле на руку посматрачима у Београду да испрате комету која први пут улази у Сунчев систем. Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић” на Калемегдану угледао ју је само једне вечери, али тек на фотографијама које је забележио, јер се комета ни кроз двоглед није добро видела.

– Ми кажемо да је комета подбацила. Астрономи су имали велика очекивања. Требало је чак да буде видљива голим оком последње две недеље, али кад су оне у питању увек треба имати дозу опреза, јер је тешко предвидети развој сјаја. Исон би био још тамнији да се пре две седмице није десио потрес на комети који је имао за последицу избацивање прашине и гаса из унутрашњости, што ју је учинило сјајнијом – рекао је  Симоновић за наш лист.

На фотографијама које су астрономи претходних седмица снимили кроз телескоп на местима које немају светлосно загађење као велики градови, Исон се јасно видео као замућена светла тачка с репом зеленкасте боје.

Симоновић напомиње да тренутно изнад нас лете и неке сјајне периодичне комете. За разлику од њих, Исон је први пут у нашем Соларном систему, што је закључено на основу геометрије његове путање.

Долазак сваке комете прилика је за научнике да је посматрају и открију детаље о томе како се формирао Сунчев систем. Са земље су послати разни инструменти који треба да проуче ову „временску капсулу” и тајне које крије о нашем систему. 

Исон су открили руски астрономи-аматери Виталиј Невски и Артјом Нивичонок прошлог септембра и назвали га по скраћеници свог програма за осматрање ноћног неба (International Scientific Optical Network). Тада је био шест пута удаљенија од Сунца него што је Земља и веома светао за толико удаљени објекат, чиме је постао кандидат за „комету века”.

Ј. Ј. К.