Свађа у ДОС-овој дружини

Некадашњи високи државни функционери настављају рат изјавама, који је почео после тврдњи које је бивши министар полиције Душан Михајловић изнео поводом отварања случаја "дуванске мафије". Његове оптужбе против дојучерашњих пријатеља и познаника, изречене свега месец дана после пресуде оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића, бациле су ново светло на политичку позадину атентата.

Све је почело око тога ко је од бивших политичара ДОС-а, када и зашто, упознао бизнисмена Станка Суботића Цанета, али и ко је и како пустио из притвора вође "земунског клана" Душана Спасојевића и Милета Луковића. Јавни сукоб Михајловића и некадашњег шефа владиног Бироа за комуникације Владимира Бебе Поповића кулминирао је после прексиноћњег Михајловићевог гостовања у емисији "Отворени студио" РТС-а.

Михајловић је изјавио да је Зоран Ђинђић био "колатерална штета амбиција Владимира Бебе Поповића", који је "кадрирао у Државној безбедности и правио договоре са Легијом и Чуметом", као и да је преко Поповића "власт исисана из министарстава". "Беба има проблем како да опере своју криминалну биографију, и да објасни како су "земунци" могли да убију премијера", рекао је бивши министар.

Михајловић је категоричан у тврдњи да је Спасојевић 2001. био основано осумњичен за злочиначко удружење, отмицу и изнуду. "Ако то није довољно да се он задржи у притвору, онда не знам шта је требало. Та изгубљена битка је утрла пут побуни ЈСО и да останемо без премијера прве демократске владе у Србији", нагласио је Михајловић.

"Из мера прислушкивања смо видели да је највећи заговорник да се ’Французи’ пусте из затвора био Љубиша Буха Чуме. Тада је он био угледни привредник који је асфалтирао Србију и имао отворена врата свуда и био радо виђен гост и у влади у којој сам ја био", додао је Михајловић. "Пре 5. октобра је створена спрега која се на жалост наставила после 5. октобра. Неки су хтели да узму подземље у своје руке после Милошевића", закључио је Михајловић. Он је казао да је премијеру Ђинђићу у јесен 2002. године "прекипело", након чега је донео одлуку да "рашчисти са бандом" Милорада Улемека Легије и Љубише Бухе Чумета.

Михајловић је у емисији рекао да није "ничији џокер" и да није уцењен од било кога, као и да га је Владимир Поповић упознао са Станком Суботићем Цанетом.

Некадашњи шеф Бироа за комуникације Владе Србије Владимир Беба Поповић јуче је медијима проследио саопштење за јавност у коме најављује тужбе против руководства РТС-а (директора Александра Тијанића, уредника Ненада Стефановића и водитељке Оливере Јовићевић).

У саопштењу које су у његово име београдским редакцијама доставили његови адвокати из Јукома Биљане Ковачевић-Вучо, наводи се да је "сат најгледанијег термина националне телевизије, коју финансирају грађани, потрошен на додатно тровање јавности клеветама, конструкцијама и лажима ’универзалног џокера’, некада Милошевићевог, а данас Коштуничиног".

Према Поповићевој оцени, примарни циљ тога јесте "подривање оптужница Специјалног тужилаштва, рушење постојећих судских поступака пред Специјалним судом и поништење већ донетих пресуда пред судовима".

Као споредне циљеве "ове режиране кампање" он наводи "одбрану Војислава Коштунице због његове евидентне умешаности у политичку позадину убиства Зорана Ђинђића", као и "склањање из медија свих имена која се спомињу у акцији ’Мрежа’, како се не би отварањем ове теме дошло до повезаности данашње власти, а посебно до личних односа директора ’националног сервиса’ са свим актерима акције ’Мрежа’".

Михајловића су јуче жестоко напали и лидери Либерално демократске партије. Потпредседница Наташа Мићић сматра да је Михајловићево гостовање на РТС-у "кулминација кампање коју Војислав Коштуница и злочиначко удружење воде против Зорана Ђинђића и његових најближих сарадника". Тешко јој је да прихвати "последње поступке Душана Михајловића, а посебно његову колаборацију са ДСС коју је својевремено назвао Сектом опасних намера".

Жарко Кораћ сматра да је то био "најружнији могући напад" на Зорана Ђинђића и његову владу: "После паузе од осам година, јавност је у тенденциозно вођеној емисији РТС-а могла да дозна следеће ствари: да је влада Зорана Ђинђића имала најдубље везе са мафијом, да је криминалац Љубиша Буха Чуме био радо виђен гост владе, а да је др Зоран Ђинђић био обична лутка у рукама Владимира Поповића. Ове запањујуће неистине и увреде Душан Михајловић је изнео тек онда када се у јавности поставило питање његових контаката са Станком Суботићем, за којим је МУП Србије расписао потерницу. Уместо да јавности пружи уверљиве одговоре на јавно постављена питања, бивши министар Михајловић блати владу у којој је седео.

Душан Михајловић је иначе био позиван као сведок у Специјални суд и сведочио је пред судским већем два дана, 15. марта и 4. априла 2005. године. Рекао је, између осталог, да је Душан Спасојевић био врло моћан и утицајан.

– Бићу захвалан некоме ко ми одговори на питање како је Спасојевић изашао из затвора. Док је Душан Спасојевић био у притвору, до мене је дошла прича да није он умешан у отмицу Мишковића, већ Караџићеви људи ради финансијског обезбеђења. Тражено је да се пусти и да се за седам дана заврши истрага и то докаже. Ја се нисам слагао. Сматрао сам да он може то да презентира некоме у полицији коме верује и да се то провери, па би он у том случају био пуштен. Предложено ми је да то буде Слободан Пажин, јер Спасојевић једино у њега има поверење, јер га није рекетирао и Спасојевић га је сматрао поштеним. Ја сам позвао Пажина и дао му одрешене руке да провери сваки навод Спасојевића. То је тако трајало, нађен је неки штек, гаража. Требало је да се ухапсе неки Босанци са делом пописаног новца и сећам се да је тај становао у насељу "13. мај" у Земуну. Испало је да је он нестао. Нашли су неку рупу, а новац је био однет. Напротив, ова екипа која је радила на томе у МУП-у долазила је до нових доказа да је то урадила Спасојевићева група – рекао је Михајловић на суђењу.

Када га је тужилац питао у чему се огледала Спасојевићева моћ, бивши министар полиције је рекао: "То је моћ да човек, који је у ЦЗ-у, може да комуницира са министром. Емисари Спасојевића су ми пренели поруку да је он спреман да ми покаже своје рачуне у швајцарским банкама, да бих ја схватио колико стотина милиона марака има и да нема потребе да се бави отмицама. Данас ми је жао што сам то одбио. То би био доказ да је ово био систем који је имао изванредну логистику за прање новца од криминала. Погледајте медије, колико је добио простора Спасојевић, а колико актуелни министар и добићете одговор. Најбоља демонстрација моћи је то што је пуштен мимо воље државних органа. Његова моћ била је највећа опасност за демократске реформе у земљи – одговорио је министар, док га је пуна судница пажљиво слушала.

-------------------------------------------------------------------------

Држава и мафија

О томе какви су били односи власти и мафије, сликовито говори део Михајловићевог исказа пред Специјалним судом о протесту ЈСО.

– Премијер је питао имамо ли јединицу која може да разоружа "црвене беретке". Сретен Лукић је казао да немамо, а премијер је устао и рекао: "Кога не можеш да победиш, са њим мораш да разговараш". И отишао је у Кулу на разговор. Не само да нисмо имали оружану формацију за разоружавање ЈСО, него нисмо могли да рачунамо на подршку војске која је једина имала јединице које би могле да се супротставе "береткама".

На питање тужиоца како објашњава своју изјаву да је ЈСО била држава у држави, Михајловић је рекао да су велики утицај на Јединицу, после Милорада Луковића, имали Душан Спасојевић и Љубиша Буха Чуме.

– За мене су Душан Спасојевић и остали стварни организатори побуне ЈСО. Ту се круг људи који су утицали на ЈСО и завршава. Јединицу су изманипулисали Спасојевић, Луковић и Чуме. То је била њихова освета полицији, јер се усудила да ухапси Душана Спасојевића, и због интервенције у Кули и "Ступици" против недодирљивог команданта. То је моје лично уверење – рекао је тада Михајловић.

Затим је испричао да је отишао у Кулу са Чедомиром Јовановићем и да је тамо написао своју оставку, јер је то био један од захтева протеста, али је Јовановић његову оставку поцепао. Касније је оставку понудио премијеру Ђинђићу, али је он није прихватио.
А. Петровић

-------------------------------------------------------------------------

Батић: Влада није имала снаге да се супротстави ЈСО-у

Председник Демохришћанске странке Србије Владан Батић изјавио је јуче да је расветљавање политичке позадине убиства премијера Зорана Ђинђића "мозаик са пуно коцкица" и да би требало утврдити шта се дешавало пре и после пуштања припадника "земунског клана" из притвора.

Коментаришући изјаву специјалног тужиоца Слободана Радовановића да су Душан Спасојевић, Миле Луковић и други припадници клана без законског основа пуштени из притвора (уз сагласност, упутство и предлог заменика четвртог општинског тужиоца Миољуба Виторовића, окружног тужиоца Радета Терзића и четвртог тужиоца Биљане Радовановић), Батић је казао да би тужиоци, ако се утврди да су криви, требало да одговарају, истакавши да специјални тужилац није требало то да износи "због интересовања јавности" док се њихова одговорност не утврди.

На питање "Политике" да ли се осећа одговорним због пуштања из притвора чланова "земунског клана", у време када је он обављао функцију министра правде, у чијој надлежности се налазе тужилаштва, Батић је одговорио да се не осећа одговорним.

– Желели смо у то време да промовишемо независно правосуђе. Колико смо ишли у томе показује и то да ја, као тадашњи министар правде, нисам имао појма о постављењу Синише Симића за републичког јавног тужиоца и Јована Пријића за специјалног тужиоца – казао је Батић.

За расветљавање убиства Ђинђића требало би "сложити коцкице" пре и после пуштања "земунаца" из притвора и разјаснити побуну Јединице за специјалне операције, за коју је рекао да је представљала покушај насилног рушења власти.

На питање зашто власт, ако је побуна представљала покушај насилног рушења власти, није покренула истрагу о том случају и процесуирала га, Батић је рекао да то није урађено због политичког односа снага, али и због тога што у то време влада није имала довољно моћи да се супротстави ЈСО-у. Батић је нагласио да је сада сазрело време за покретање поступка због побуне "црвених беретки".
Д. Телесковић