Џибери заменили Кугуарсе

„Кугуарс” се нису поново окупили у добри стари чопор, „Несврстанс” се нису обновили, мада би било баш згодно да су то учинили на 29. новембар, али је зато публика у „Сава центру” добила – „Џибере”. Глумац Драган Јовановић одлучио је да састави нови бенд и да са њима, под називом „Џубокс џангл”, поново изведе старе хитове група из његових ранијих музичко-сценских пројеката. Тако су љубитељи театра и рокенрола још једном добили прилику да чују „Зидареву љубав”, али и „Ружу румену” и „Пчело моја, пчелице”, песме које је Јовановић прославио у серији „Мој рођак са села”.

Успут је промовисана и нова верзија српске химне, коју су Јовановић и „Џибери” извели уз помоћ познатог перкусионисте Папа Ника у улози амбасадора Зимбабвеа и његове две пратиље. Почела је, како би се и очекивало, речју „Боже”, након које је уследила пауза, као да је и Јовановић један од оних који заправо не знају текст химне. Да ли због тога или зато што му се тако учинило прикладније, популарни Гаги, који се овог пута представљао као ди џеј Џи, продужио је са „Јао нама, јао њима, јао свима”, док се руком, уместо да је држи на срцу, хватао за главу.

Након што су, тако, за почетак интониране химне две братске државе, Србије и Зимбабвеа, спектакл је могао заиста да почне. Црвена завеса, која је до тада прекривала позадину бине, дигла се и открила сет инструмената рок бенда, којих су се прихватили „Џибери”, иначе обучени у црне панталоне и кожне јакне као истински рокери, као и господин амбасадор, док су две даме стале иза микрофона као пратећи вокали. Јовановић је нестао у огромном џубоксу, који је, после мало „штуцања” док га нису напунили парама једва скупљеним од музичара који су хтели да их сачувају за пиво и пљескавице, најзад засвирао.