Јагма за индексом географије

За индексе београдског Географског факултета и ове године је навала. Гужва је као и на фармацији, стоматологији, архитектури. За једно бруцошко место боре се по два кандидата.

Тако је за 435 индекса Географског факултета конкурисало 780 девојака и младића, мада је поднето 1.795 пријава. Неки су, наиме, конкурисали за свих пет студијских група, други за две, трећи за – три.

– Овде постоји пет студијских група: географија, туризмологија, просторно планирање, демографија, геопросторне основе животне средине. И управо у том грму лежи зец. Неке од тих група су веома тражене и атрактивне. Тренд су и у свету. Реч је о туризмологији, просторном планирању, демографији, екологији – објашњава за "Политику" професор др Србољуб Стаменковић, декан Географског факултета у Београду.

Он истиче да је његов факултет постао прави бум почетком деведесетих година. Просторно планирање се ту учи од 1977. године. Туризмологија је отворена још 1962. Тада је то додуше била само опција за магистарске студије, али већ 1972. године туризмологија је "ушла" у основне студије. Крајем деведесетих година је та студијска група укинута и пребачена на Природноматематички факултет у Новом Саду.

– Однедавно опет имамо ту студијску групу код нас. Истраживања сведоче о томе да је та област веома популарна код младих. И то свуда. Свако село сада већ има хотел – подсећа декан.

Професор наглашава да је "ин" и демографија. То је млада наука у светским релацијама. У Београду, на Географском факултету демографија је почела да се изучава од школске 1999/2000. године. До тада се у Србији нигде није изучавала та област. Демографијом су се углавном бавили социолози, али и неки други стручњаци, чак и они са дипломама медицинских факултета.

– Уз демографију, у нашој земљи је веома актуелна и екологија. Тако је и у свету. Мада се ова област изучава и у оквиру студија биологије, хемије, као и на физичкој хемији, и код нас се на групи за животну средину тражи индекс више – образлаже декан Географског факултета. Он напомиње да су креирани нови студијски програми и то на бази светских искустава.

– И по програмима и по кадровима смо сигурно најбољи на Балкану. Веома смо добри и у ширим размерама. Ту смо негде раме уз раме са Немцима и Французима. Од нас су можда у неким сегментима само јачи Руси. У Америци, на пример, географија је мање развијена као наука. У тој области се највише отишло у Француској, Немачкој, Русији. Управо стручњаци из тих земаља долазе код нас и држе предавања нашим студентима, што такође утиче на рејтинг нашег факултета – сматра Стаменковић.

Наш сабеседник указује и на чињеницу да услови за рад овде задовољавају високе европске стандарде, упркос томе што овај факултет нема своју зграду.

– Још смо подстанари на Хемијском, Физичком, Филолошком и Филозофском факултету и на Институту друштвених наука, иако наш географски факултет постоји од 1893. године. Сваком наставнику смо обезбедили да има лаптоп код куће, факултетска библиотека је добро опремљена, а постоји и рачунарски кабинет (ГИС) за студенте – прича професор.