Камена секира и ракетни систем

Тешко је рећи шта је на управо завршеном Сајму наоружања изазвало највише знатижеље. Можда беспилотна летелица Војнотехничког института, нови школски авион "Ласта" или ракетни систем са турбомлазним погоном "Алас"? За неке можда камена секира из трећег миленијума пре нове ере. Откуд камена секира на Сајму "Партнер "2007", објашњава Бранка Милосављевић, музејски саветник:

– Сигурно је само то да се историја развоја наоружања неће завршити овим сајмом. Све што се могло видети на штандовима једнога дана ће сигурно бити део поставке Војног музеја. Зато смо и ми овде, управо се ту налази прави разлог присуства Војног музеја на сајму "Партнер 2007" – каже Бранка Милосављевић, која је и аутор изложбе.

На штанду Војног музеја на свега неколико квадратних метара поређано је оружје од петог миленијума пре нове ере па до двадесетог века – већ поменуте камене секирице, копље, па предмети бронзаног, античког и средњовековног периода. Разне врсте мачева задржале су своје почасно место "краља оружја" све до касног 19. века, да би уступиле примат ватреном оружју.

Још је чувени енглески филозоф Роџер Бекон рекао да је проналазак барута једно од најзначајнијих достигнућа у људској историји, али историчари кажу да је све заправо почело када је први човек подигао комад кремена и почео да га обликује за своје потребе. Оружје је кроз векове постало не само направа за убијање, већ и део културног наслеђа, предмет примењене уметности и лепоте. Oно сведочи и о развоју војне тактике и индустрије, као и о моди и укусу одређеног доба. У многим културама, па и српској, оружје је било део националног костима и понос његовог власника.

– Ова симболична изложба сачињена је од најужег избора из фонда Војног музеја. Циљ је да нас постепено уведе у време модерних технологија где старо оружје делује готово безопасно. Најскупоценији од свих овде изложених предмета су аркебуза и пиштољ колашица, предмети који представљају реткост и вредност и у европским оквирима – каже Бранка Милосављевић.

Колашице су биле, како каже, компликовано и скупоцено коњичко оружје, чак и у време кад су биле у употреби. Сматра се да је Леонардо да Винчи крајем 15. века дао први нацрт за колашицу која се затим почетком 16. века појавила у Немачкој.

Занимљиво је и како су владари "поткупљивани" кроз историју скупоценим поклонима. Један од најскупоценијих дарова је онај који је Максимилијан Први Хабзбуршки поклонио енглеском краљу Хенрију Осмом. Хабзбуршки владар наручио је код свог дворског оклопара Конрада Зојзенхофера у Инсбруку оклоп од чистог злата као дар свом пријатељу и савезнику у рату против Француза. Примери даривања оружја били су познати и на овим просторима у средњем веку. Приликом сређивања односа између између Босне и Дубровника, 1384. године, дубровачка властела поклонила је краљу Твртку Првом Котроманићу мач украшен сребром.

– Примерци парадног оружја и оклопа, прављени за поједине владаре и њихове радне коње, и данас задивљују дизајном и вештином израде. Ми, разумљиво, не поседујемо такве примерке каквим располажу срећнији народи чије збирке нису пустошене, нити земље у тој мери харане, остајући вековима окупиране – каже Бранка Милосављевић и напомиње да се и данас у топонимима појединих места могу наћи трагови старих заната који су цветали у Србији и околним земљама у средњем веку, на пример Брњари или Брњаци, Лукари или Стрелари и други.

– Када је реч о значају појединих предмета за националну историју, свакако су највреднији предмети којима је била наоружана српска војска, а нарочито оно оружје у чијем су усавршавању учествовали домаћи конструктори, као на пример пешадијска пушка маузер-миловановић М1880 калибра 10,15 мм – истиче ауторка изложбе.