Бунтовници с разлогом

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јуна – Део преимућства свог чувеног презимена, лозе милијардера и функционера, Џастин Рокфелер (28) дели с – још млађим несродницима. Међу оснивачима је алтернативне организације "Ангажована генерација" чији је циљ да студентском узрасту омогући – непосредну везу с политичарима.

Он лично такву везу има од рођења, као син Џеја Рокфелера, ондашњег гувернера Западне Вирџиније а сада демократског члана Сената САД. Главни партнер у том подухвату му је исписник Ејдријан Талбот, такође политичког педигреа, по оцу Строубу Талботу, некадашњем заменику шефа дипломатије и актуелном председнику утицајне Институције Брукингс.

Тако нагомиланих породичних искустава са елитом, њих двојица су се бацили на посао да – другим младићима и девојкама помогну да дођу у бар виртуелни контакт с националним лидерима. Већ су организовали низ конференција на којима су, посредством Интернета, млади "о свему и свачему" разговарали с политичким ауторитетима.

Нова снага

У друштвеном животу данашњег подмлатка, главни проблем нису информације, имају их напретек, већ немање могућности за дијалог с  доносиоцима државних одлука – истичу Џастин и Ејдријан. У "исправљање те криве Дрине" кренули су крајем 2004. године, успоставивши штаб у Талботовој гаражи, у северозападном предграђу Вашингтона. Кажу да сада њихов сајт има око 100.000 посета дневно, док они располажу годишњим буџетом од милион долара (начин финансирања није обелодањен). 

Млади су све заинтересованији за политику – тврде и подстичу их да се испоставе као једна од главних бирачких снага Америке, да њихови гласови превагну на прилично избалансираној ваги присталица две главне партије – Републиканске и Демократске. И да тако – принуде изборне кандидате да програме озбиљније прилагоде, сада често запостављеном новом нараштају коме је олако прилепљена етикета "политички равнодушне масе".

Према управо објављеним резултатима анкете "Њујорк тајмса" и телевизија Си-Би-Ес и Ем-Ти-Ви, млади су се исказали као бунтовници с разлогом, толиким да би Америка била осетно либералнија, а мање конзервативна кад би они њом управљали или бар битно утицали на оне који одређују национални курс. "Млади Американци нагињу улево" – истакао је њујоршки лист у наслову написа о том истраживању склоности поколења у узрасту између 17 и 29 година.  

Разврставање на леве и десне политичке снаге је овде, треба имати у виду, више практичне природе него вид оштре, класичне идеолошке и системске диференцијације, па махом служи за нијансирање приступа спорним животним изазовима и за лакше идентификовање струја међу доминантним странкама. Тако се левичарење махом приписује демократама који себе сматрају либералима, а десничарење републиканцима који се дефинишу као конзервативци. То правило трпи поприличан број изузетака, од случаја до случаја, али то је већ друга прича.

Нагињање младих улево констатовано је на основу неколико анкетних показатеља. Међу њима је, тако, било 28 одсто декларисаних либерала што је за осам постотака више него кад се изјашњава цело друштво, док је себе као конзервативце представило 27 одсто испитаника, пет процената мање него што је регистровано опредељење у свим узрастима. Следи и низ других одступања од националног просека: склонији су – прихвату имиграната, ширењу права на побачај, одобравању бракова хомосексуалаца... "Најсоцијалистичкију" карактеристику показали су у критици постојећег система медицинске заштите. Чак 62 одсто се залаже за увођење општег здравственог осигурања – којим сада није покривено више од 40 милиона грађана – под државним окриљем, што је идеја којој се супротстављају конзервативни кругови, као спутавању слобода где се сврстава и – лако прибављање личног наоружања.

Као главни проблем Америке, млади виде – рат у Ираку. Слично испитаницима из других узорака, и они наглашавају да тамо ствари иду лоше по Американце, али показују и натпросечни оптимизам да ће они тамо ствари "ипак добро завршити на неки начин".

Опхрвавају их и општија неспокојства. Чак 70 одсто тврди да се Америка креће погрешним путем, а 48 процената страхује да ће се у њиховој генерацији распући "амерички сан" и да ће живети лошије од својих родитеља.

Ванредна спремност

У таквим околностима показују ванредно спремност да изађу на председничке изборе у новембру следеће године. Већина у том акту види "један од најзначајнијих догађаја у животу".

Медији углавном истичу како су млади склонији избору претендената у Демократској партији – Бараку Обами (18 одсто) и Хилари Клинтон (17 процената), док је на трећем месту републиканац Руди Ђулијани (четири одсто). Само помни читаоци су могли да пронађу податак да је чак 45 постотака испитане младежи рекло да није посебно заинтересовано ни за једног председничког аспиранта.