Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наши ђаци учествоваће у ПИСА истраживању 2015. године

Наши ђаци учествоваће у ПИСА истраживању 2015. године
Наши ђаци учествовали су на ПИСА тестирању и 2009. године (Фо­то Танјуг)

Србија ће ипак учествовати у ПИСА тестирању 2015, потврдили су јуче за наш лист Мајкл Дејвидсон из Директората за образовање Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и проф. др Драгица Павловић Бабић, координаторка овог великог међународног истраживања за Србију. Пробно тестирање требало би да буде ове  школске године, а главно 2015.

Да подсетимо, почетком октобра, стручњаци Института за психологију Филозофског факултета у Београду који већ годинама реализују ПИСА истраживање у нашој земљи саопштили су да Србија неће учествовати у наредном циклусу јер због неизмирених финансијских обавеза наша земља није потписала нови уговор са ОЕЦД-ом. Ова информација је тада нашем листу потврђена и у седишту ове међународне организације.

Како је објаснила др Драгица Павловић Бабић, просветне власти јесу измириле дуговања према ОЕЦД- у за претходни циклус, али не и према истраживачима у нашој земљи. Према подацима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, укупна вредност уговора за ПИСА 2012 износио је 122.000 евра. Тај новац је уплаћен, али је проблем настао зато што сарадници из Србије нису доставили потпуну документацију, па министарство није било у могућности да исплати преостали, мањи део средстава. У министарству су обећали да ће по добијању комплетне документације извршити своје обавезе, док у Институту за психологију тврде да су послали сви потребну документацију.

– Тачно је да је у међувремену Министарство просвете потписало уговор о учешћу Србије у ПИСА 2015, али се нисмо договарали око даље реализације, јер нису решени претходни проблеми. Што се нас тиче, тренутно је ово истраживање у рукама сарадника Министарства просвете, а уколико се договоримо о детаљима сарадње, ми ћемо са задовољством поново спровести ово истраживање у школама широм Србије, што није нимало лак задатак – каже др Драгица Павловић Бабић.

Ово престижно међународно тестирање обавља се сваке три године, у њему учествују петнаестогодишњаци широм света, а Србија је прва држава са простора бивше Југославије која се укључила у ПИСА тестирање 2001. године.

На тесту се проверава математичка, научна и читалачка писменост, а посебна вредност ПИСА теста јесте у томе што не мери колико су ученици у стању да репродукују градиво, већ да ли научено умеју да примењују у свакодневном животу и да критички размишљају.

Ђаци из наше земље су по постигнућима досад били на дну табеле, испод просека који њихови вршњаци остварују у земљама ОЕЦД-а, али су приметни и све бољи резултати.

Подаци са тестирања 2009. године показали су да су наши ученици направили највећи напредак који је једна држава постигла између два истраживања у последњих десет година. Ђаци из Србије су из читалачке и математичке писмености имали по 442 поена, а 443 из научне писмености, док је просек ОЕЦД-а око 500 поена. Шангај је традиционално најбоље рангиран са 600 бодова.

----------------------------------------------

„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ...

Србија најбоља до сада

Како незванично сазнајемо, Србија је на ПИСА истраживању одржаном прошле године када се гледа број бодова остварила највећи успех до сада, посебно из математичке писмености. Међутим, наша земља се и даље налази испод просека ОЕЦД-а и при дну је лествице, око 43. места. У истраживању је 2009. године учествовало 74 земаља, а у овом 65. Резултати ће бити саопштени данас, у седишту ОЕЦД-а у Паризу, у 11 часова, а одмах затим ће и Министарство просвете одржати конференцију за новинаре у Влади Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.