Крај мучне приче

Мучна прича о преосталом новцу прикупљеном за лечење мале Тијане Огњановић добија свој епилог. Њени родитељи, који су јуче званично постали наследници новца скупљаног у целој Србији за спас девојчице, изјавили су да ће паре дати у хуманитарне сврхе. То је било оно што су сви очекивали и прижељкивали. То је било и оно што је једино исправно, јер новац, како се претпоставља око 1,6 милиона евра, и није њихов. Био је намењен осмогодишњој Тијани чији је живот зависио од тога да ли ће добити ново срце. Није га дочекала, умрла је 15. јула у болници у Хјустону. Цела Србија га је скупљала, јер је желела да помогне једном детету и цела Србија је више од четири месеца чекала да чује оно што су Огњановићи јуче коначно и изговорили – новац ће бити усмерен у хуманитарне сврхе.

Драма породице Огњановић почела је много пре марта ове године, када је глумац Сергеј Трифуновић у „Великом брату” донео картон са бројем жиро-рачуна намењеном Тијани и позвао Србију да покаже да има велико срце. Тада је драма Огњановића изашла у јавност и Тијана је постала симбол јединства грађана који су имали само један циљ – да својим донацијама спасу њен живот.

Захваљујући Тијани показали смо да умемо да се заједно боримо, да умемо да будемо племенити и да не желимо да одустанемо од истог циља, иако је циљ у Тијанином случају звучао као утопија. Јер, могућност да девојчица преживи мерила се промилима. Лекари у Бечу одбили су да је оперишу, јер шанса за њено излечење готово да није постојала, па је нађена алтернатива – болница у Хјустону. За то је било потребно још више пара. Ни то нас није спречило у заједничком циљу – прикупљен је сав потребан новац.

Готово 2,6 милиона евра скупила је Србија за неколико месеци како би помогла Тијани. Многи од нас су мислили да је потребно да само стигне у хјустонску болницу и да је спасена. Ни ту нисмо били реални, на трансплантацију срца се чека годинама, а не дочекају је ни деца у Великој Британији, Америци, Канади... државама далеко богатијим од нас. Не зато што неко није хтео да им помогне, већ зато што помоћ није била могућа.

Србија је помно пратила вести из Хјустона од маја до јула, а онда је туговала са породицом Огњановић када је саопштено да је Тијана умрла.

Убрзо су уследиле оптужбе да су родитељи присвојили новац, да неко пере паре кроз донације... И медији су томе допринели, понекад и непримереним прилозима у којима су директно кривили Небојшу и Јелену Огњановић да су украли паре.

Руку на срце, и Огњановићи су својим ћутањем томе допринели. Јер и поред драме коју су преживели и највеће трагедије коју су доживели – смрти детета, морали су много раније да кажу оно што су јуче изговорили. Овако ће увек бити некога ко ће сумњати да су имали неке друге намере са новцем.

Тијана ће на крају ипак остати срце Србије. Остаће симбол који нас је ујединио у племенитој жељи да некоме помогнемо.

Дејана Ивановић