Крстић: Први корак на путу за велике реформе

Скупштина Србије почела је јуче после мука са кворумом и уз трочасовно закашњење расправу о сету финансијских закона који претходе дебати о буџету за наредну годину. Како је рекао Лазар Крстић, министар финансија, предложене измене су први корак на путу великих реформи, које је планирала влада. Владајућа коалиција не мисли да су мере идеалне, али сви најављују подршку, док опозиција тврди да су базирани на погрешном економском концепту и да воде рачуна само о финансијској консолидацији, али не и о развоју.

Представљајући законе посланицима, министар Крстић је казао да мере које су предложене нису ни идеалне, ни популарне и не доносе политичке поене, али су једине које су одговорне и немају алтернативу. Према његовим речима, ови закони треба да допринесу смањењу трошкова државе, борби против сиве економије и техничком унапређењу служби за јавне финансије. Он је истакао: „Трудимо се да избегнемо грчки сценарио, а то је ситуација у којој се Србија не би питала за решења, која би морала да се предузимају.” Министар је навео да се предложеним законима повећава ПДВ са осам на десет одсто, што ће повећати трошкове потрошачке корпе за 250 динара, затим смањење зарада у јавном сектору већих од 60.000 динара, ограничава запошљавања о трошку државе, као и да пензије и плате буџетских корисника буду повећаване два пута годишње по 0,5 одсто. Он је навео и да функционери којима престане мандат неће примати плату шест, већ три месеца.

Најављујући подршку СДПС-а законима, Милорад Мијатовић је казао да је једна од болних тачака, коју тешко прихватамо, а морамо прогутати ту горку пилулу, подизање ниже стопе ПДВ-а, а јасно је да се због погрешне економске политике у претходном периоду сада плаћа цена. Мијатовић је рекао да има начина да се терет кризе равномерно распореди, да онај ко има више, више и плаћа.

Одајући признање министру Крстићу да је добронамеран човек, Душан Петровић (ЗЗС) рекао је да, ипак, не може да подржи законе, замерајући, између осталог, и на односу према локалној самоуправи. Петровић је питао министра шта је његов циљ што се тиче запошљавања у јавном сектору. „Мислим да ће и Уставни суд имати посла по питању права владе да ограничава број запослених у локалним самоуправама.” Петровић је рекао и да нису све локалне самоуправе исте и да ће министар доћи у ситуацију да свака локална самоуправа за свако радно место тражи дозволу од њега: „То је неодрживо, овакав приступ не може донети ништа добро.” Министар Крстић му је, између осталог, одговорио да су многе локалне самоуправе пробиле лимит у запошљавању и најавио за наредну годину доношење нових закона о буџетском систему и о финансирању локалних самоуправа, који ће решити могуће проблеме.

Ненад Поповић најавио је да ДСС неће гласати за предложене законе, јер овај сет закона не даје одговор на кључно питање – како добити нова радна места и како развити Србију. Ни ДС неће подржати нова решења, а Божидар Ђелић је навео да смањење плата у јавном сектору неће донети ни половину новца од оног који је намењен као гаранција за „Србијагас”. Ђелић је најавио и амандман ДС-а, којим ће се тражити да се не повећава стопа ПДВ-а на информатичку опрему са осам на 28 одсто.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Динкић: Ови закони неће помоћи у превазилажењу кризе

Ни УРС неће подржати предложена решења, јер, како је рекао Млађан Динкић, ови закони неће помоћи у превазилажењу кризе, неће чак ни много времена купити. Он је замолио министра да одустане од мера које гуше производњу и да врати у Закон о порезу на добит члан 48, јер је погрешно брисати олакшице малим и средњим предузећима, укидање олакшица ће довести до губитка огромног броја радних места.

---------------------------------------------------- 

Вук Јеремић обезбедио кворум

Недостатак кворума одложио је почетак седнице на чијем дневном реду је најважнији закон, предлог буџета за наредну годину, за три сата, а почела је захваљујући Вуку Јеремићу, самосталном посланику, који је притекао у помоћ, дајући кворум. Јеремић је свој поступак објаснио тиме што мисли да је пристојно да посланик убаци картицу кад седи у сали, а сматра и да техничка опструкција рада парламента није начин да се покаже неслагање с неком политиком.

Седница је требало да почне у 10 сати, расправом о сету закона који прате буџет, али је у заказано време у сали било 125 посланика, а неопходно је 126. Одређиване су и паузе, како би се дошло до кворума, онда је некако почела и то полемиком око кашњења, да би, потом, опет „нестао” кворум и уследила још једна пауза, после које је у сали било довољно посланика за почетак расправе о законима.

У полемици око кворума, Јанко Веселиновић (ДС) рекао је да владајућа коалиција не може да га обезбеди за тако важну тему каква је буџет и питао их да ли још имају већину у парламенту. Он је казао и да се расправа одлаже како би парламент радио и после поноћи, а Небојша Стефановић, председник парламента, одговорио му је да нема потребе да одређује до када ће скупштина да ради. Стефановић је подсетио и да је дужност свих да учествују у раду, то важи и за посланике опозиције.

Срђан Миливојевић (ДС) констатовао је да је овој влади истекло време, а Марјан Ристичевић (СНС) да је очигледно да представници бившег режима опструишу рад и неиспуњавају обавезе из пословника. Небојша Стефановић је рекао да је пракса да посланици већине обезбеђују кворум, а посланици опозиције изражавају свој политички став када се не идентификује. Реаговао је и Бојан Ђурић (ЛДП) констатујући да Ристичевић чудно тумачи пословник. Ђурић је рекао: „Нисам припадник бившег режима, али нисам желео да дам кворум, тој је мој политички став.”

Борислав Стефановић, шеф посланичке групе ДС-а, казао је новинарима, поводом проблема с кворумом, да је на делу почетак распада коалиције, јер онај ко није у стању да обезбеди кворум, није у стању ни да обавља власт у Србији.