САД обазриве према Кини

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Потпредседник САД Џо Бајден већ је на првој станици своје далекоисточне турнеје – у Токију – показао да америчка политика према ескалацији тамошњих напетости због кинеског самопроглашења нове зоне противваздушне одбране има један основни принцип и много нијанси.

Главна линија је да је једнострани кинески потез неприхватљив покушај да се промени статус кво и да повећава ризик од неког инцидента и неспоразума који би лако могао да ескалира у оружани сукоб (у који би, због својих одбрамбених споразума са савезницима, била увучене и САД).

Али то не значи и да се САД изјашњавају о територијалном спору између Кине и Јапана око групе пустих, стеновитих острваца у Источном кинеском мору, који су били повод да Пекинг прошири границе своје ваздушне зоне.

Ни Бајден у првим изјавама у Токију Кину није позвао да своју одлуку повуче, што упућује да је он добио изузетно деликатан задатак: да смири Јапан, али да истовремено буде обзиран према Кини.

Како је наговештено, Бајден ни током сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом (са којима има добре личне односе још из времена када је Си био потпредседник) неће тражити да се одлука о новој зони одбране повуче, већ само да се не формирају нове и да се не предузимају провокативне акције у патролирању.

Бајденов седмодневни пут, чије су станице Токио, Пекинг и Сеул, испланиран је пре него што је, пре 10 дана, у Пекингу издата прокламација о корекцији граница ваздушног простора, које се једним делом преклапају са јапанским. То је довело до великог пораста напетости у том региону, али не и до праве кризе.

На деликатност америчког положаја указала је и препорука америчке Федералне администрације за авионски саобраћај превозницима да прелете кроз нову кинеску зону најављују властима у Пекингу, што је објашњено „безбедносним предострожностима”, а никако „уважавањем кинеског нелегитимног захтева”.

То се наглашава и објашњењима да се то не односи на америчке војне летелице, чије ће се посаде понашати исто као и пре кинеског проглашења нове зоне противваздушне одбране.

Прелете су почела да најављују три америчка авио-превозника, што је изазвало нервозу у Јапану, који је од својих компанија тражио да се кинески захтев да се најављују игнорише.

Како преносе овдашњи медији, Кина је америчку препоруку превозницима почела да користи за притисак на Јапан.

Ситуацију у троуглу Пекинг–Токио–Вашингтон компликује и чињеница да – упркос томе што не заузима страну у спорењу Јапана и Кине око поменутих острва, која су на јапанским мапама означена као Сенкаку, а на кинеским као Дијоају – Америка уважава јапански суверенитет над њима, из чега проистиче њена обавеза да војно брани и тај део територије свог савезника.

Према првобитном плану, главна тема Бајденових далекоисточних сусрета требало је да буде транспацифички споразум о трговини, о чему ће свакако бити разговарано, али нема сумњи да је сада приоритет смиривање регионалних напетости, којима додатно доприноси и оживљавање трауматичних успомена на јапанска колонијална освајања и бруталности јапанске армије у Другом светском рату.