Азилантско предсобље за Европу

Два села, Лојане, са македонске и Миратовацса српске стране, практично су спојена, дели их само кривудави сеоски пут од око 500 метара,а званичног граничног прелаза нема. Илегални мигранти у Србију ту често журно, преко „зелене линије”, стижу. Зелена линија, у жаргону означава прелаз преко ливада и њива... По правилу, под окриљем мрака. Овде, кућу уз кућу живе Срби, Македонци и Албанци, са једне и друге стране. Родбинске и комшијске везе, уз то „филоване” новцем идеалан су параван за кријумчарење људи на овом потезу.

За ову врсту улаза у последње две године најактуелнији правац пребацивања илегалних миграната са Блиског истока и афричког континента је преко Грчке до Македоније и Србије. Они нашу границу прелазе на разне начине – пешице, скривени у аутомобилима, комбијима, аутобусима и возовима, користећи и фалсификована документа.

Генерал Ненад Бановић, начелник Управе граничне полиције МУП-а Србије, каже за „Политику” да су пре две године највећи број илегалних миграната чинили Авганистанци и Пакистанци, Алжирци и Сомалци, а да је у последње време, због дешавања у Сирији, повећан број држављана ове земље.

– У последња три месеца, међу илегалним мигрантима и тражиоцима азила највише има Авганистанаца и Сиријаца, а највећи притисак је на граници са Бугарском. Са колегама из Бугарске имамо одличну сарадњу и приликом хапшења илегалних миграната, оне који не изразе намеру да траже азил, враћамо у Бугарску. Са друге стране, са Македонцима немамо овако добру сарадњу, они једноставно одбијају да их приме назад – наводи генерал Бановић.

Он каже да је у последње две године знатно порастао и број тражилаца азила у Србији ито са неколико стотина, колико их је било у 2009. и 2010. години на више хиљада од 2011. године.

Наш саговорник наглашава да већина оних који затраже азил у Србији заправо нису „прави тражиоци”, јер немају намеру да остану у нашој земљи. Од јануара до октобра ове године 3.193 страна држављанинаје изразило намеру да тражи азил, од чега је само 117 њих поднело захтеве за азил, а саслушано је свега 14 тражилаца азила. То значи да ни пола одсто њих практично не сачека почетак процедуре већ оде пут ЕУ.

И то је оно што буни и намеће питање по чему се разликују илегални мигранти и азиланти.

– Суштина је у томе да и једни и други у 95 одсто случајева илегално прелазе границу. Илегални мигрант свесно пристаје и плаћа одређену суму новца да се прокријумчари у неку од држава у ЕУ. Тражилац азила бежи из земље где има проблема и он плаћа за свој пут, али жели да избегне прекршајно или кривично гоњење у земљи транзита у којој буде ухваћен, због чега одмах тражи азил. Њему се у полицијској станици издаје потврда да је изразио намеру да тражи азил и упућује се да се у року од 72 сата јави у један од центара за азил. Када се сместе, нахране,психички и физички залече, упућују се да поднесу захтев и тек тада отпочиње поступак за добијање азила. После неколико дана полицајци из Канцеларије за азил долазе да обаве интервју. Само мали број њих остане овде до тог тренутка, а чак и после интервјуа највећи број њих оде из Србије – објашњава први човек граничне полиције.

Чак и када се илегални мигранти не изјасне одмах као тражиоци азила, они то могу, према речима нашег саговорника, да учине у било којој фази кривичног или прекршајног поступка.

– Процедура је таква да када на граници ухапсимо илегалне мигранте, водимо их код судије за прекршаје. Он им изриче одређену казну и најчешће их одводимо у прихватилиште за странце у Падинској Скели у Београду да бисмо им утврдили идентитет, јер они немају документа. Све док утврђујемо њихов идентитет, он је за нас илегални мигрант. Оног тренутка када тражи азил, каже ко је и одакле долази, постаје тражилац азила. То може да уради у било којој фази од тренутка хапшења. Ито се дешава у 98 одсто случајева – закључује наш саговорник.

Генерал Бановић наводи да полиција улаже максималне напоре, како у сузбијању организованог кријумчарења људи, тако и у убрзању процедура за разматрање захтева за азил. Упоредо са тим формирана је група која ради на изменама Закона о азилу, којим би процедуре за добијање азила биле још једноставније и брже, а права тражилаца азила подигнута на виши ниво.