Без стратегије нема европског новца за особе са инвалидитетом

Недостатак градске стратегије за решавање проблема особа са инвалидитетом, неуређен систем расподеле новца из престоничког буџета и недоступан јавни превоз – проблеми су с којима су 3. децембар, свој међународни дан, дочекале особе са инвалидитетом у Београду. Педесетак чланова њихових удружења окупило се јуче на Тргу Николе Пашића, да обележи тај датум, али и да представницима градског Секретаријата за социјалну заштиту на састанку у Старом двору уруче списак захтева.

– Прва национална стратегија за особе са инвалидитетом сачињена је 2005. године. Да би заживела, неопходна је разрада „на локалу”. У већини београдских општина то је учињено, али не и на нивоу главног града. Без сопствене стратегије, ниједан град не може за особе са инвалидитетом добити новац из претприступних фондова Европске уније, што значи да зависи од свог буџета, у коме никада нема довољно пара – каже Дилбера Сарајлић, из Удружења особа са церебралном парализом.

Градска стратегија постоји, каже Ненад Матић, секретар за социјалну заштиту. Он, међутим, није директно одговорио на питање да ли је она усклађена са националном стратегијом, већ је рекао да ће град у јануару, заједно са представницима удружења, почети да мења правна акта којима ће се омогућити да особе са инвалидитетом превазиђу свакодневне проблеме. Тако ће градска стратегија бити усаглашена са националном, а Матић се нада

да ће измене почети и да се примењују до краја 2014.

Једна од дилема које би требало решити, стратегијом или неким другим актом, јесте и то ко ће плаћати личне асистенте који би у школама требало да помажу деци са инвалидитетом.

– Инклузивно образовање никада није заиста заживело. Али, у принципу, морали би постојати педагошки асистенти, који подучавају такву децу, али и лични асистенти, који су им при руци око физиолошких и осталих личних потреба. Годинама никако да се град и општине договоре око тога ко ће плаћати личне асистенте – објашњава Сарајлићева, док Матић напомиње да се залаже за то да личне асистенте плаћају општине.

------------------------------------------------------------------------------

Недоступан јавни превоз

Особе са инвалидитетом, уколико добију посао, тешко стижу до радног места. Јер, у Београду нема довољно нископодних возила јавног превоза у која могу да уђу особе са инвалидитетом, као ни специјалних комбија који служе за њихов превоз. Матић истиче да је на предлог Секретаријата ГСП отпочео процедуру за набавку нових десет комбија.

 -------------------------------------------------------------------------------------------

Кључеви за расподелу средстава

Удружења особа са инвалидитетом негодују и због тога што се, како кажу, по политичкој одлуци, на конкурсима, осим њих, за средства боре и асоцијације пензионера.

– Те две категорије се не могу поистоветити, ни због нас, ни због њих. Тим спајањем се већ у почетку смањује новац који је обема врстама удружења на располагању. Још је горе што нема правилника који би дефинисао критеријуме за доделу новца. Никада се ни не објави колико је ко добио средстава. Све то оставља превише простора за малверзације и политичке одлуке о томе ко ће примити новац – оцењује Душан Тројановић, из Удружења дистрофичара Београда.

Ненад Матић тврди да Секретаријат за социјалну заштиту на чијем је челу нема утицаја на конкурсну комисију. Он одбацује и приговор да не постоји правилник о расподели средстава која се на конкурсима Секретаријата издвајају за финансирање удружења особа са инвалидитетом.

– Правилник постоји. Али, не можемо на конкурсу елиминисати неку групацију, попут пензионера или Рома. Конкурс је одувек важио за све те категорије – каже Матић.