На Космету отете станове не враћају

Рамадан Демировић, Горанац по националности, расељено лице са Косова и Метохије, од 2001. године води борбу за повратак свог стана у Приштини. За сада, на жалост, без успеха. Но, стрпљиви и марљиви Горанац, некадашњи редитељ РТВ Приштина, а сада на РТВ Београд, не одустаје јер су му, пре свега, повређена људска (имовинска) права.

 Косовска поверилачка агенција (некада ХДП)) позива и још позива Србе и неалбанце са Космета да поднесу захтеве за повратак њихових непокретности, које имају на Космету. Ти позиви су, како у разговору за наш лист каже Демировић, не само за њега, већ и за многе друге неалбанце и Србе са Космета, цинизам. Наиме, Рамадан Демировић је први захтев, за повратак власништва над својим станом Међународној комисији за стамбена питања ХПД поднео још 31. октобра 2001. године у Косовској Митровици. У Приштину, тада, он и слични, нису могли да иду због небезбедности... За исти стан у Приштини поднесак је поднео и Бедрија Илирија Дибра, Албанац, који је некада радио на РТВ Приштина, тврдећи да је при расподели станова те 1991. године дотичан стан требало да припадне њему.

Међународна комисија за стамбена питања ХПД  донела је решење по коме се одбија захтев  Рамадана Демировића, а стан се додељује Бедри Илирији Дибри, јер је он, како пише у решењу Међународне комисије, деведесетих година био дискриминисан од Милошевићевог режима јер је био Албанац?!

А како је у стварности било деведесетих година на Космету? Познато је да Албанци, подсећа Демировић, тада нису признавали надлежност државе Србије на Косову и Метохији. Не посао нису, наставља причу наш саговорник, долазили ни по неколико месеци. Стручне службе у РТВ Приштина су деловале по закону и таквима уручиле отказе...

Године 1991. Комисија за расподелу станова у РТВ Приштина донела је одлуку да се Рамадану Демировићу, као дефицитарном кадру, додели стан од 60,87 квадратних метара у насељу Дарданија. Тада је донета одлука о додели још 18 станова. Ускоро се Демировић у стан уселио, а већ 1993. године стан је и откупио.

Група Албанаца, која је због недоласка на посао добила отказе у РТВ Приштина, жалила се Општинском суду у Приштини да су њихова права повређена, јер нису учествовали у расподели станова. У тој групи је био и поменути Бедри Илирија Дибра. Правоснажну пресуду, по овом предмету, Општински суд у Приштини донео је 25. маја 1997. године. Захтеви групе Албанаца су одбијени, а потврђено је власништво над становима Рамадану Демировићу и осталима који су станове добили на легалан начин.

Рамадан Демировић је након тога свој стан укњижио у служби за катастар непокретности у Приштини.

Но, по доласку Кфора и Унмика,  у јуну 1999. године, Рамадан Демировић је избачен са посла из РТВ Приштина, а група Албанаца, са припадницима паравојних формација, под претњом и присилом, избацила га је из његовог стана. Рамадан Демировић се са четворочланом породицом упутио у Србију. Од тада је расељено лице..

Да ли се жалио на одлуку Међународне комисије за стамбена питања ХПД? Не, јер у њеном решењу пише да онај чији је захтев одбијен нема право да се на ту одлуку жали ни суду, нити ком другом ргану на Космету, већ само може да поднесе приговор Комисији?!

Наравно да је Демировић поднео приговор, у коме је навео све пропусте које је Комисија починила током одлучивања, а поготову о наводној дискриминацији Албанаца.

Оно што је у случају Рамадана Демировића и његових колега са РТВ Приштина посебно карактеристично јесте, по речима Челића, кардинална грешка коју је починила Међународна комисија за стамбена питања ХПД. Наиме, она је (а није смела) једноставно поништила правоснажну пресуду Општинског суда у Приштини од 25. маја 1997. године. Нигде у свету се, упозорава Душан Челић, правоснажне судске пресуде се не поништавају!