„Европски Оскар” за европски таленат

Берлин – Листа кандидата за награде у 16 категорија – од најбољег европског филма до најбољег европског дебитанта – већ дуже је позната, а ко ће бити овогодишњи лауреати 26. „европских Оскара” сазнаће се већ вечерас у Берлину, када се буду отвориле запечаћене коверте са финалним резултатом гласања више од 2.000 чланова Европске академије за филм.

За награду ЕФА у категорији „Најбољи филм” номиновани су: „Најбоља понуда” Ћузепа Торнатореа, „Снежана” Пабла Бергера, „Прекинут круг” Феликса ван Гренингена, „Велика лепота” Паола Сорентина, „О дечко!” Јана Олеа Герштера и овогодишњи кански победник „Живот Адел: поглавље 1. и 2” Абделатифа Кешиша.

Биће занимљиво вечерас сазнати ко је од ових филмова освојио највише гласова чланова ЕФА, јер су међу номинованима и два црно-бела филма (шпански филм „Снежана” и немачки „О дечко!”, који је уједно и дебитантски филм), али и филмска дела Торнатореа, Сорентина и Кешиша, који у својим колекцијама награда имају већ и „европске Оскаре“.

Неизвесност је још већа када се зна да је централа Европске академије за филм последњих недеља више пута писмима опомињала и подсећала чланове да коначно пошаљу своје гласове. Европски филмски академци нису тако ревносни и агилни попут њихових америчких колега. ЕФА се на овом, али и на другим плановима још уходава. Још је она „девојчица” у поређењу са далеко старијом и искуснијом Америчком академијом за филм, која ће 2014. доделити Оскаре 86. пут.

Да се из године у годину ипак корача и брже и јаче, доказује и одлука одбора ЕФА да се од ове године уведе и категорија „Најбоља комедија”, јер је досадашње искуство показало да су филмске комедије често бивале неправедно искључиване током процеса гласања.

У овој категорији, уз филмове Педра Амодовара („Случајни љубавници”), Рикарда Миланија („Добро дошли, господине председниче!”) и Сузан Бир („Љубав је све”), за награду ЕФА номинован је и хрватско-српски филм „Свештеникова деца“ Винка Брешана, у којем се и као глумац и као копродуцент појављује и Лазар Ристовски.

И сама номинација велика је ствар за хрватску кинематографију која дуго није имала овакав пробој, али и за српску, иако су се наши филмови, аутори и глумци често налазили и међу кандидатима и међу номинованима за „европске Оскаре“ (претпрошле године у категорији „Европско откриће” био је номинован филм „Тилва рош“ Николе Лежаића).

Уз то, српски редитељ Горан Паскаљевић јесте и један од чланова одбора Европске академије, а после данашње изборне скупштине биће познато и то да ли ће му се у одбору придружити и наш глумац и продуцент Љубиша Самарџић, чије је име на листи потенцијалних кандидата.

Међу новоуведеним правилима ЕФА јесте и тај да у категоријама најбољи сниматељ, сценограф, костимограф, композитор, монтажер и дизајнер звука, за номинације не гласају чланови академије, већ специјални седмочлани жири који је већ обавио свој посао.

Захваљујући томе, још од краја октобра је познато да је награду „Карло ди Палма” за најбољу камеру освојио Асаф Судри за сниматељски рад у израелском филму „Попуни празнину”, да је награда за најбољу монтажу отишла у руке Кристијана Траволиолија за монтажне резове у Сорентиновом филму „Велика лепота”, а да су Сара Гринвуд („Ана Карењина”) и Пако Делгадо („Снежана”) освојили ЕФА награде за најбољу сценографију, односно костим, а Матс Милер и Ерик Мишчјев за дизајн звука (у Зајдловом филму „Рај: вера”).

Досадашњи вишеструки лауреат, легендарни италијански композитор Енио Мориконе поново је освојио „европског Оскара”. Овај пут за оригиналну музику у Торнатореовом филму „Најбоља понуда”.

Берлин као град домаћин овогодишње свечане церемоније доделе награда, али и као стално седиште Европске академије за филм, потрудио се да све опет буде организовано на завидном нивоу. И радно и веома свечано. У таквој атмосфери француској диви Катрин Денев биће уручена и 26. ЕФА за животно дело, а шпанском филмском магу Педру Алмодовару за европски допринос светском филму. Међу медијским партнерима церемоније доделе награда, већ традиционално је и дневни лист „Политика”.