Лепотица дана и разуздани тореадор

Берлин – Зa филмску диву Кaтрин Дeнeв (1943) Рoжe Вaдим je свojeврeмeнo рeкao дa пoсeдуje aнђeoски eрoтицизaм, Пoлaнски je тврдио дa oнa изглeдa кao сeкси дeвицa, док је књижeвницa Фрaнсoaз Сaгaн смaтрaлa дa Кaтрин сa свojим фрaнцуским шaрмoм oсвaja Aмeрикaнцe, a Фрaнцузe сa свojoм „aмeричкoм лeпoтoм”. Нa свa oвa сeћaњa, икoнa сaврeмeнoг фрaнцускoг и eврoпскoг филмa, дeтe глумaцa (рoђeнa кao Кaтрин Фaбиjeн Дoрлeaк из брaкa пoзoришних глумaцa) и мajкa глумaцa (Кjaрe и Кристиjaнa), сaмo ћe сe нaсмejaти и рeћи дa сe увeк oсeћaлa кao „дoбри мaли вojник кojи сe стaлнo нeштo жaли и пoмaлo je дeфeтистa, aли увeк пoнoвo крeћe у битку, jeр je филм вaжниjи oд свeгa”.

Глумици, која је славу стекла филмовима „Шербурски кишобрани”, „Лепотица дана”, „Тристана”, „Последњи метро”, „Глад”, „Индокина” и која је до сада остварила више од  сто филмских улога, Европска академија за филм у свом 26. издању додељује јој статуету ЕФА за животно дело. Уочи свечане церемоније у Берлину, организована је пројекција филма о Катрин Денев кроз који се могло потврдити и она Деплешенова дефиниција глумице као „заштитног знака погледа аутора с којим ради”.

Педро Алмодовар

„То је управо тако. Увек сам нагињала ка томе, можда и зато што никада нисам ишла у филмску школу нити сам се дружила са глумцима, осим са мојом сестром. Зато сам увек била на редитељској страни или страни сценариста” , коментарисала је Катрин Денев на пријему у Амбасади Француске у Берлину, уприличеном у част Европске академије за филм. „Волим да радим са редитељима на развоју лика који треба да играм, јер од тренутка када прочитам сценарио у мојој глави се врте кругови идеја”, каже Катрин додајући да је важно знати да она није „опседнута ликовима које игра” и да никада није имала „проблем да увече изађе из лика и мирно легне да спава”.

У недавном интервјуу за „Политику” подсетила сам је да је редитељ Франсоа Трифо о њој једном написао: „Кaтрин није цвет. Жена, цвеће, то су глупости. Још мање je oнa букет. Кaтрин је ваза, у коју публика ставља букет”, а Катрин Денев је то прокоментарисала:

– Tрифooвa идeja o вaзи je веома тачнa, ја пoчињeм oд прaзнe бeлe стрaницe, нeспoсoбнa дa oдлучим штa je мoj лик. Идeje дoлaзe пoстeпeнo, ствaри сe у мoм уму зaoкружуjу, нaрaстajу. Никaдa унaпрeд нe мислим o публици, a oнa jeстe тa кoja ћe свojим рeaкциjaмa дa нaпуни ту мojу „прaзну вaзу”. Филм je биo Tрифooвa стрaст. Филм и глумци изнaд свeгa. Зaтo сaм сa њим нajбoљe рaдилa.

Уз Катрин Денев Европска академија за филм посебно награђује и шпанског филмског редитеља Педра Алмодовара и то Наградом ЕФА за европски допринос светском филму. У интервјуу за „Политику” Алмодовар изражава задовољство што га Европа својата као свог иако, како каже, „није никада отишао предалеко од родне Ла Манче или Мадрида у којем живим четрдесетак година”.

Филмска Европа, међутим, сматра да његови филмови нису само одиграли важну улогу у обликовању филмског пута Шпаније, већ и самог европског филма. Европа се поноси Алмодоваром, срећна је због његових успеха и на америчком, али и на азијском филмском тлу и са разлогом га сматра филмским редитељем света. Он лично, никада не заборавља своје родно село у покрајини Ла Манча (24.септембра 1949), своја прва искуства у независном позоришту, андерграунд часописима у којима се, усред диктатуре, ширила шпанска демократска мисао, као и са Супер-8 камером са којом је снимао своје прве филмове.

– Од свог оснивања Европска академија за филм је била веома великодушна према мени и мојим најближим сарадницима, са којима делим радост ове награде и исказујем огромну захвалност”, каже редитељ, док га ЕФА подсећа да је за своје филмове освојио готово сваки европски „оскар“, баш као што су „европске оскаре” освајали и његови глумци.