Уметници о прошлости

Чачак – Уметници позвани на 24. меморијал Надежде Петровић настојаће да радовима одгонетну како се носимо са сопственом прошлошћу, и на који начин сећања утичу на разумевање садашњице. Због тога је одлучено да средишни догађај Меморијала буде обнова споменика четири вере на чачанском гробљу, на чему ради сликарка из Београда Ирена Келечевић.
Бијенале којим се обележава дело славне српске сликарке Надежде Петровић (Чачак 1873 – Ваљево 1915) приређује се у њеном родном граду од 1960. године. Отварање 24. меморијала заказано је за суботу, 22. септембра, у чачанској галерији с Надеждиним именом, где је јуче одржана конференција за новинаре, посвећена нашој најдуговечнијој двогодишњој изложби.

– У основи овог меморијала јесу преиспитивање нових форми ликовне колоније, међународна природа изложбе, и решење да уметнички директор позива кустоса и са њим развија пројекат Меморијала. Укупни акценат је на актуелним светским уметницима и кустосима млађе и средње генерације, који ће именом и делом промовисати бијенале – рекла је Милица Петронијевић, директор УГ "Надежда Петровић" у Чачку, која је носилац изложбе.

Уметнички директор овог меморијала Миодраг Кркобабић, сликар из Београда, каже да је задатак да направи интернационалну изложбу и одреди концепт и уметнике испунио заједно са селектором. У тој улози је Астрид Веге, кустос из Келна, која је саопштила, подржавши Кркобабића, да суштину изложбе чини отварање дијалога међу различитим људима и погледима на свет.

Сви учесници обавезни су да, по избору, учествују у извођењу уметничког рада, или уметничкој радионици са локалним становништвом, или у предавањима о свом раду. На листи уметника за овај меморијал, скоро сви са новим радовима и инсталацијама, јесу Фикрет Атај (Турска, Курдистан), Јаел Бартана (Афула, Израел), Михаел Блум (Јерусалим), Мариана Кастиљо Дебал (Мексико), Мунир Фатми (Мароко), Хатис Гиљериз (Денизли, Турска), Ирена Келечевић (Београд), Ирена Лагатор (Цетиње), Моатаз Наср (Александрија), Газел Радпај (Техеран), Марван Рехмуи (Бејрут), Син Снидер (САД), Милица Томић (Београд), Милица Топаловић (Београд), Флорин Тудор и Мона Ватаману (Констанца, Румунија), Лука Витоне (Ђенова) и Виолета Војводић и Едуард Балаж из Новог Сада. Већина ових стваралаца данас живи и ради у великим европским градовима.

Лука Витоне је за ову прилику из Милана допутовао у Чачак, и описао да ће његов рад да буде постављен на градском шеталишту. Реч је о 22 заставе, са црвеном и црном бојом, међу којима ће да буде и барјак анархиста из 17. века, црвени точак узет са ромске заставе и црни флаг са одштампаним мислима седморице светских интелектуалаца. Новосадски уметници, рецимо, свој рад осликаће на фасади чачанске галерије док ће Блум, на пример, спровести истраживање о карактеру локалних вести међу којима је била и она (нетачна) да ће мештани подићи споменик поп-певачици Саманти Фокс после њеног пролетошњег концерта у овом граду.

За догађај Меморијала одређен је рад Ирене Келечевић под називом "Сенке прошлости". Чачани су, по својој гостопримљивој нарави, 23. септембра 1934. године на месном гробљу открили и освештали споменик борцима све четири конфесије који су погинули у чачанском крају, током балканских и Првог светског рата. Ту је и међународна костурница, покривена уз звуке Бетовеновог "Посмртног марша", али су Немци у Чачку 1941. године наредили да се са споменика скину јеврејска шестокрака и исламски полумесец, а остану само православни и католички крст.

Тако је остало све до данас – једва се виде обриси јеврејске звезде и црвеног полумесеца – али ће сликарка оживети та обележја. Откривање обновљеног споменика, опет уз Бетовенов марш, заказано је за 23. септембар.

Нови визуелни идентитет Меморијала осмислио је Мирко Илић, дизајнер из Њујорка, док ће о наградама на изложби одлучивати трочлани жири. Чине га др Урсула Фроне из Келна и Беатрис фон Бизмарк из Лајпцига, које ће из Немачке допутовати о трошку "Гете института", а трећи већник је др Мрђан Бајић, професор вајарства на ФЛУ у Београду.