Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суђење деценије у Истанбулу

Суђење деценије у Истанбулу
Протест испред суда: "Сви смо Јермени", "Сви смо Хрант Динк" (Фото АФП)

Специјално за "Политику"
Истанбул, 2. јула – У Истанбулу је данас почело суђење убицама јерменског новинара Хранта Динка, које се, истог часа, нашло под увеличавајућим стаклом на све четири стране света: не само у Турској и Јерменији, него и у Европи и Америци. Поготово што још није јасно да ли ће делиоци правде утврдити не само ко је повлачио ороз – то је већ јасно – него ко су, можда, тајне силе које су повлачиле конце и наредиле да се, једном засвагда, ућутка главни уредник недељника "Агос", који излази на јерменском језику.

Хиљаде грађана се јутрос у Истанбулу окупило испред суда, тражећи од делилаца правде да до краја расветле злочин. "Сви ми смо очевици (злочина), ми тражимо правду; Раме уз раме против фашизма; Сви ми смо Хрант Динк", писало је на транспарентима које су носили грађани, претежно припадници јерменске мањине. Процес је затворен за јавност, пошто је убица малолетник.

"Суђење убицама Динка је велики тест за турско правосуђе. Ми ћемо пажљиво пратити како ће суд проценити доказе који би могли да потврде да су у овај злочин умешане и службе безбедности", каже  Холи Картнер, директор "Хјуман рајтс воча" за Европу и централну Азију.

Уредник Динк је, усред белог дана, изрешетан 19. јануара, испред своје редакције у Истанбулу. Камере на суседној радњи све су верно забележиле. У једном спора нема: ороз је повукао Огун Самаст (17). Код њега је пронађена Динкова фотографија, што значи да га није познавао. Неко му је гурнуо у руке, како би знао кога треба да убије. Ко? То је суштинско питање на које би требало да одговори правосуђе. "Ја не знам шта је то ’паралелна држава’, али знам да нам је једна група из полиције наредила да убијемо Динка", више новина је данас пренело изјаву Јасина Халала, једног од оптужених. У служби безбедности засад не коментаришу тешке оптужбе.

На оптуженичкој клупи данас се нашло 18 лица, они који су, свако на свој начин, учествовали у атентату. Адвокати породице Динк и припадници јерменске мањине сматрају да је то фасада, да иза злочина наводно стоје неке мрачне силе. Они те своје сумње темеље на загонетним околностима које од почетка прате овај случај. Градоначелник и шеф полиције Трабзона, родног места атентатора на црноморској обали, смењени су одмах после убиства новинара због, како је штуро објашњено, "неодговорног понашања". Уклоњен је и шеф полиције у Истанбулу.

Док су турска и светска јавност осуђивале убиство новинара, локалне новине су објавиле фотографије које су шокирале јавност. На снимцима се види убица са турском заставом, како после хапшења позира као херој у једној полицијској станици. Друштво му је правило неколико припадника службе безбедности.

Динк је годинама био на удару власти. Он се залагао за турско-јерменско помирење, али је писао да је над његовим народом у Турској извршен геноцид. Навукао је на себе одијум. Због тога се – као и други новинари и писци, укључујући и Орхана Памука – повлачио по судовима због вербалног напада на "идентитет земље". Само неколико дана пре него што је изрешетан, он је у свом листу написао да му прете непозната лица, и да је о томе обавестио полицију. Нико га није узео у заштиту.

Све то је био повод да се у локалној штампи отвори полемика о томе да ли у Турској постоји "паралелна држава", нешто налик на "ескадроне смрти". У њима су, наводно, садашњи и бивши агенти служби безбедности и екстремни националисти, који у неком мистериозном скровишту, одлучују кога треба ликвидирати ко је опасност за државу. Ту дилему би могло да разјасни суђење које је почело у Истанбулу.

В. Лалић
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.