Евро испод 80 динара
Евро је јуче вредео "само" 78,66 динара, колико је износио средњи курс, а поједине мењачнице су га откупљивале за 78,15 динара и истовремено продавале за 79,35 динара. Упркос упозорењу НБС, неки грађани су се жалили да су мењачи уочи викенда одбијали да продају евре. Под изговором да немају девизе, враћали су их са шалтера, па су они којима су еври били неопходни "обијали" пола града не би ли их нашли.
Европска монета је још од почетка прошле седмице, када је средњи курс износио 81,35 динара, пала на 79,03 динара (толико је иначе вредела и почетком ове године) или за 2,32 динара.
Садашњи курс динара у односу на евро неки економисти повезују са докапитализацијом појединих банака. Како сазнајемо из поузданих извора, последњем "обарању" евра директно је допринела докапитализација АИК банке. Уз то, еври долазе и из иностранства, где живи доста наших грађана, а који су почели да стижу у Србију на одмор. Има оних који претпостављају да држава сваке године баш у летњем периоду на разлици у продајном и куповном курсу пуни буџет. Не треба изгубити из вида и то да се "топе" и кућне девизне резерве грађана јер њихова примања не могу да издрже трку са ценама. Са друге стране, банке тргују на међубанкарском тржишту са девизама које узимају директно из иностранства за своје клијенте и тако избегавају обавезну резерву.
На питање зашто евро "клизи", из Народне банке одговарају да се курс формира тржишно у складу са понудом и тражњом девиза и да од 4. јуна до сада није била присутна на девизном тржишту ни на страни продаје, нити куповине. То значи, истичу поново из НБС, да се курс формирао у потпуности у директној међубанкарској трговини. Такође, у првих шест овогодишњих месеци прилив по основу мењачких послова смањен је за 40 одсто, у складу са опредељењем НБС да се повлачи са мењачког тржишта и ове послове преусмерава ка пословним банкама. Уз то, од почетка јуна НБС дневно банкама продаје око милион евра откупљених од мењача по систему јавних аукција, чиме додатно доприноси да се курс у још већој мери формира тржишно.
Народна банка, поводом изјава да "вештачким дизањем вредности динара штити привреду од инфлације", посебно наглашава да се приликом одређивања референтне каматне стопе руководи искључиво својим приоритетним циљем, да одржи стабилност цена и ниску стопу инфлације у пројектованим оквирима на кратки, средњи и дуги рок, а никако не са дневним нивоом девизног курса.
При томе, краткорочно померање курса не значи да се мења и тренд кретања курса о чему сведоче и најновији подаци са девизног тржишта. У петак, 29. јуна, на пример, наводе из НБС, банке су нудиле неколико десетина милиона евра по курсу од 78,9 динара за евро, а НБС је била спремна да их откупи по 78,25 динара за евро. Међутим, пошто банке нису биле заинтересоване за продају девиза, тог дана није било никаквог промета на састанку Међубанкарског девизног тржишта. Већ јуче ниво курса је измењен и у преподневној међубанкарској трговини евро је ојачао за скоро један динар.
Но, док евро "клизи", цене неумољиво расту, а НБС од овог месеца, са реализацијом овогодишњег буџета, очекује и значајни инфлаторни притисак. На раст инфлације, утицала су у највећој мери поскупљења електричне енергије и деривата као и раст других цена под контролом државе. Остаје неизвесност и спољних притисака, односно даљег повећања цена нафте на светском тржишту. Имајући све ово у виду, НБС је прошле недеље одлучила да задржи референтну камату на 9,5 одсто.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


