Милосављевић: Не осећам се лично одговорним

Сутра се навршава месец дана од трагичне смрти трогодишње Ање Граховац која је умрла после операције обављене у приватној ординацији "Перфекта". Министар здравља, професор др Томица Милосављевић, на наше питање да ли осећа и личну одговорност одговара одречно. Он тврди да је учинио апсолутно све што је било у његовој моћи и замера стручним удружењима што нису осудила прекршај лекарске етике.

Из Лекарске коморе је најављено да ће случај Ање Граховац разматрати, али – 2008. године. Једна од нових мера у здравству ступиће на снагу 1. јануара 2009. године – више неће бити допунског рада и могућности да се, као до сада, у случају ординације "Илић" – ради у породичној мануфактури.

– Позвао сам здравствене раднике у Србији да ниједног тренутка не забораве правила која диктира лекарска етика и која морају да буду поштована. Зато није смело да се догоди да лекари оперишу трогодишње дете у установи која није регистрована за лечење деце, да изврше операцију ока у ординацији која је добила дозволу за обављање интервенција из домена естетске хирургије. То би значило да уролози могу да оперишу срце, ортопеди главу и да влада анархија. То није смело да се догоди – каже за "Политику" министар здравља Милосављевић.

Др Милосављевић, уз најдубље саучешће породици, каже да је, чим је добио прву информацију из Института за здравствену заштиту мајке и детета да је девојчица после операције изведене у приватној ординацији на том институту, покренуо апсолутно све што је било у његовој моћи. Прво је, каже, истог часа наложио спровођење ванредног надзора у приватним ординацијама у којима је лечена и оперисана трогодишња девојчица, наложио је забрану рада, а затим сав материјал и налазе здравствених инспектора проследио тужилаштву, Српском лекарском друштву, Лекарској комори, Етичким комитету...

– Као министар урадио сам све, али ја не могу да будем и судија и тужилац и председник Лекарске коморе. Не могу да верујем да лекарска комора не може да закаже седницу по хитном поступку, него помиње јануар 2008. године. Министар здравља је по дефиницији громобран за све што је лоше у систему, а тврдим вам да смо у систему од доношења новог закона 2005. године многе ствари променили набоље. Никада ништа нисам сакрио, нити гурнуо под тепих. И деведесетих су се догађале трагичне ситуације у здравственим установама, али се о томе није јавно расправљало. Не осећам се лично одговорним, јер сам у конкретном случају урадио све што сам као министар могао. Зашто бих био лично одговоран за поступање ових лекара који су сада под истрагом? Ја не могу да одговарам за сваког од 25.000 здравствених радника, али сам одговоран за унапређење система и за смањивање ризика сваке интервенције на минимум – каже др Милосављевић.

Ипак, да ли су у конкретном случају здравствени инспектори могли да стигну пре родитеља до ординација које су радиле у нелегалним околностима и да спрече трагедију?

– Само од 1. јануара до 31. маја здравствене инспекције су затвориле 89 приватних ординација које нису испуњавале законске и стручне услове за рад. Јавност мора да нам верује: инспектори су свакога дана на терену, али ја немам 25.000 инспектора да чува и гледа шта ради 25.000 здравствених радника. До трагичног догађаја никада нисам чуо за приватне ординације "Илић" и "Перфекта". Процењујемо да у Србији има између 3.000 и 4.000 ординација – одговара министар здравља.

У медицини грешке се дешавају, и то нико не спори. Људски је погрешити, а лекари нису богови, већ само људи. Међутим, стиче се утисак да у Србији лекари ретко одговарају за своје грешке у односу на своје колеге у развијеним западним земљама. Министар здравља, међутим, не слаже се са нашом примедбом да се у Србији лекарима ретко суди. Ипак, одговор на питање колико је лекара због несавесног лечења на суду, каже, не треба да да министар здравља, већ органи правосуђа. Зато министар додаје да сваке године Судскомедицински одбор, као најмеродавније тело на Медицинском факултету, због сумње на грешку у лечењу, разматра и до 15 захтева, односно спорних лечења или медицинских поступака и додаје да то није мали број.

Смрт трогодишње девојчице не може да се објасни као обична лекарска грешка. Девојчица се не може вратити, али може ли неко гарантовати да ће овај случај бити прекретница у нашем здравству, да ћемо и ми, како то раде у развијеним земљама, одузимати лиценце за рад онима који греше и тиме сачувати углед пажљивих и стручних лекара, којима свакога дана поверавамо своје здравље и живот?

– Срамота је за струку да неко пристане да оперише трогодишње дете у ординацији која за такву операцију нема дозволу. Брука је да се о томе не води рачуна. Опет, морају да се утврде све околности током трајања операције, јер свака анестезија носи ризик, ма колико се ми трудили да тај ризик сведемо на минимум. То мора да се уради због оних који чекају на операцију, да верују лекарима... Медији су многе ствари нестручно тумачили – каже Милосављевић.
Оливера Поповић

--------------------------------------------------------------------------

Туча доктора за време операције

За причу о сукобу лекара Универзитетске дечје клинике у Београду, Спасоја Радуловића и Драгана Вуканића, који су девојчицу оставили отвореног стомака на операционом столу и отишли да се туку, јавност је сазнала на страницама "Политике". Директору Универзитетске дечје клинике у Београду, др Зорану Крстићу, није се нимало допало што је наш лист обелоданио оно што је он сам, пре две и по године, сачувао од јавности. По избијању скандала и жестоких реакција огорчене јавности, човек коме је поверено да води рачуна да се у Тиршовој поштује радна дисциплина и не крши медицинска етика налазио је различита оправдања за своје особље, а нашем листу је упутио и протесно писмо (које смо такође објавили) сврставајући "Политику" због оваквих натписа у ред таблоида.

Нису, наравно, новине у Србији, ни озбиљне ни таблоидне, криве за кршење лекарске етике у Тиршовој. Стварни апсурд ове приче је да се за њу сазнало тек посредством суда, и то не зато што су родитељи девојчице која је за време туче била под анестезијом тужили клинику у Тиршовој. Нису тужили: они, по свој прилици, немају појма о томе што се десило јер их директор Крстић о томе није обавестио. Ствар је до суда дошла зато што је један од лекара покренуо приватну тужбу против другога, јер су му нанете следеће озледе: крвни подливи на глави, расцеп доње усне, расклимани зуби и прелом кажипрста леве шаке.

Наставак поступка против др Радуловића, којег оптужница Другог општинског тужилаштва у Београду терети да је колеги Вуканићу нанео тешке телесне повреде, биће накнадно одређен због "спречености судије да води поступак".
М. Д.