Манипулацијама до оправдања напада на Сирију

Специјално за „Политику”

Париз – Администрација америчког председника Барака Обаме је манипулисала информацијама о нападу хемијским оружјем у Дамаску како би оправдала војни напад на Сирију, тврди амерички новинар Сејмор Херш. У тексту објављеном 8. децембра у „Лондонском књижевном прегледу” („London review of books”) који је јуче пренео француски „Монд”, овај ветеран истраживачког новинарства открива позадину догађаја који су крајем лета изазвали снажне тензије на међународној сцени и водили САД у рат против Сирије.

Иако је на крају одустао од војне интервенције и пристао на предлог Москве да се сиријско питање решава преговорима, Обама је претходно покушао да искористи напад који се догодио 21. августа у близини Дамаска као повод за рат против режима Башара ел Асада.

Амерички новинар доводи у питање тезу Беле куће да је за овај напад бојним отровом сарином, у коме је погинуо велики број цивила, одговорна сиријска војска. У тексту насловљеном: „Коме припада сарин?” он одговара да би то могли да буду сиријски побуњеници, односно њихова радикална фракција џихадиста.

„Барак Обама није све рекао”, пише Херш, стручњак за америчку политику и тајне службе, који оптужује америчког председника да је манипулисао обавештајним подацима како би оправдао напад на Сирију, као што је то својевремено урадио Џорџ Буш да би добио јавну подршку за рат у Ираку.

Херш тврди да је Бела кућа заузела став о бомбардовању Сирије на основу селективних обавештајних података о нападу у предграђу Дамаска.

„Обамина администрација је променила хронологију информација којима су располагали како би навела председника и његове саветнике на закључак да су ови подаци прикупљени у тренутку када се напад одвијао, а не неколико дана касније”, преноси „Монд” један од Хершових извора, високорангираног америчког обавештајца.

У извештају који је 16. септембра објавила мисија Уједињених нација, која је имала приступ месту напада у предграђу сиријске престонице пет дана након што се масакр догодио, наводи се да су подручје контролисали побуњеници као и да су могући докази уклоњени или да се њима манипулисало.

Америчка администрација је одмах после напада као главни доказ навела телефонски разговор између официра сиријске војске који, према Вашингтону, сведочи о њиховој одговорности у маскару. Ове наводе је у својим извештајима преузела и невладина организација „Хјуман рајтс воч”.

Херш, међутим, тврди да америчка обавештајна служба није имала информације о припремама за овај напад нити о намерама сиријског режима да га спроведе, као што су тврдили у Вашингтону, већ да су се ослањали на обавештајне податке о једном ранијем догађају.

У тексту се наводи документ који је 29. августа објавио „Вашингтон пост” на основу података америчке обавештајне агенције НСА које је јавности открио Едвард Сноуден. Овај документ показује да је америчка агенција која се бави прислушкивањем комуникација широм света изгубила приступ телефонским везама сиријских команданата у време када се догодио напад.

Подаци о коришћењу отровног гаса од стране сиријске војске су накнадно фабриковани на основу извештаја из децембра 2012, у коме се наводи да су амерички „рецептори” детектовали производњу сарина у сиријском војном објекту. Овај извештај је био повод за јавно иступање Обаме који је упозорио да ће употреба хемијског оружја бити „црвена линија” која ће, уколико буде пређена, водити америчкој војној интервенцији.

Херш наводи и тајни извештај ЦИА о групи џихадиста Фронта ал Нусра повезаног са Ал Каидом која, према процени америчке обавештајне агенције, има механизам за производњу и употребу бојног отрова, захваљујући везама са бившим ирачким стручњаком за хемијско оружје.

Амерички новинар се позива на стручњаке који доводе у питање балистичке извештаје у којима је за нападе оптужен сиријски режим и тврде да оружје које је употребљено није из арсенала сиријске војске. Он сматра да разлог због кога је Обама на крају одустао од бомбардовања Сирије треба тражити у супротстављеним информацијама које је добијао о починиоцима напада у предграђу Дамаска.

Херш се прославио текстовима из рата у Вијетнаму, за које је 1970. године добио Пулицерову награду, у којима је писао о масакру цивила у Ми Лаију 1968. године који су починили амерички војници. Његовом светском угледу допринело је и разоткривање скандала у ирачком затвору Абу Граиб 2004. године.

Текст о позадини неуспеле америчке војне акције у Сирији претходно је одбио „Вашингтон пост”, уз образложење да „не одговара нормама” овог листа, као и „Њујоркер”, са којим овај новинар редовно сарађује.