Политичари по пореклу

Просечни политичар у Србији је мушкарац, стар између 40 и 60 година, факултетски образован. Готово сваки трећи потиче из виших социјалних слојева, тачније из породице у којој је отац био на некој високој функцији – политичкој, економској или културној, а сваки пети је у браку са особом која је такође припадник елите. Уопште, припадност политичкој елити у Србији данас подразумева и бар једну чврсту родбинску или пријатељску везу с неким на високом друштвеном положају.

Ови подаци резултат су обимног истраживања о структуралним и вредносним променама политичке и економске елите у Србији. Истраживање је обухватило 80 припадника политичке и 40 припадника економске елите на различитим нивоима власти, а током ове године спровео га је тим истраживача под руководством Младена Лазића, професора Филозофског факултета у Београду. Исти тим је оваква истраживања обавио и 1989. и 2004. године.

Владимир Вулетић, професор Филозофског факултета и један од истраживача, каже да су ови подаци интригантни, јер указују на тенденцију затварања политичке елите код нас, односно да је у последњих петнаестак година дошло до значајних промена социјалне структуре политичке елите. Тако је 1989. године само два одсто припадника политичке елите потицало из породица у којима је отац заузимао неки високи положај у политичкој или економској структури, а данас тај проценат износи 28 одсто. Шансе за приступ политичкој елити повезане су са високим социјалним пореклом, што показује податак да две трећине садашњих припадника политичке елите потиче из породица чији се чланови баве пружањем услуга, а не производњом, док је 1989. године више од три четвртине припадника политичке елите потицало из нижих друштвених класа – радничке и сељачке.

Овакав податак је још интересантнији ако се упореди са, на пример, Мађарском где је свега 6,8 одсто припадника мађарске политичке елите у постсоцијалистичком периоду из породица у којима је отац заузимао неки елитни положај у било којој сфери.

Вулетић наглашава да је ово само врх леденог брега. "Ако смо установили да социјално порекло игра кључну улогу у обнављању политичке елите можемо претпоставити да је вероватноћа да ће неко, захваљујући искључиво сопственим напорима, успети да се у току своје радне каријере помери из нижег слоја и прикључи политичкој елити још мања", истиче Вулетић. Рецимо, и 1989. године када је покретљивост била виша, тек нешто мање од трећине припадника политичке елите чинили су они који су започели каријеру на пословима који нису били руководећи или високо стручни. Таква шанса сада је веома мала, истиче наш саговорник. Тек сваки десети припадник политичке елите каријеру је започео у неком занимању које је ниже рангирано на скали друштвених положаја.

Будући да се и брачне и пријатељске везе често успостављају између чланова елите, шири се и социјална мрежа у оквиру елитних позиција. Подаци показују да је за разлику од 1989. године када је тек сваки двадесети политичар био у браку са припадником из елитних слојева, данас то случај са сваким петим припадником политичке елите који ступа у брак са директором, приватним предузетником или, ређе, другим политичарем.