Плагијати одеће са веба стижу из Зајечара

Лоша копија „Луј Витон” ташне уживо се препознаје релативно лако, али ако се купује преко интернета разлику је теже уочити. Преварени купац у овом случају трпи материјалну штету и губи поверење у онлајн трговину. Међутим, ако је кликом миша купио фалсификовани лек, штета није само материјална.

У складу са светским трендовима, продаја преко веба доживљава брзи раст у Србији. Ове године је кликом миша трговало 900.000 наших грађана.

Колико је једноставно из фотеље куповати одећу, технику и козметику, толико је лако продавцу да из анонимности сајбер спејса продаје робу која осим добро познатог имена нема никакве везе са заштићеном робном марком.

– Интернет је савршен алат за анонимну продају. Знамо да су чак и неке болнице наручивале лекове са уверењем да купују наше производе. Проблем је што не постоје међународни закони против трговине фалсификатима преко интернета – пренела је Мирта Ривас искуство куће „Новартис”, за округлим столом у Привредној комори Србије, о проблему промета кривотворене робе преко интернета.

Представник Међународне организације за заштиту жигова (ИНТА), Милан Милојевић изнео је податке ОЕЦД-а да је у 2011. промет фалсификоване робе преко интернета вредео 380 милијарди долара. Светска здравствена организација упозорава да је 10 одсто свих лекова на тржишту копија оригинала, а у афричким и азијским земљама у развоју чак 60 одсто.

Кршиоци патентних права до купаца долазе преко сајтова који личе на легитимног трговца (gucci-online.com), на аукцијским сајтовима попут „Ибеја” или на друштвеним мрежама, где им је најтеже ући у траг. Члан искључен са „Лимунда” због продаје плагијата лако ће на „Фејсбуку” наставити посао, јер наша држава нема контролу над тим системима. Ако је на профилу оставио припејд број за контакт, такође га је немогуће открити, јер за разлику од већине земаља у Србији није обавезно регистровање власника припејд картица.

Олга Максимовић, директор компаније „Лимундо”, објаснила је на примеру овог аукцијског сајта изазове борбе против трговаца фалсификатима.

– Код грубих прекршаја подносимо пријаве, али судови нису донели ниједну пресуду и процеси трају годинама. То нам говори да држава ово не препознаје као горући проблем – рекла је Максимовићева.

Проблем је како установити да ли је роба оригинал или фалсификат. На пример, заплењени лекови морају да иду на лабораторијске анализе да би се утврдила оригиналност, јер криминалци уз помоћ јефтине опреме лако праве пилуле идентичне правим лековима.

На „Лимунду” су имали случај мобилног телефона који је толико био сличан оригиналу да је тек током експертизе на основу једне унутрашње компоненте установљено да није оригинал.

На овом сајту постоји систем да купци и заступници брендова пријаве сумњиве предмете, а то раде и администратори сајта. У овој години је било више од 15.000 хиљада пријава, али само 18 одсто је било валидно. Подаци говоре да је фалсификована одећа претежно из Зајечара, патике из Пријепоља и Врања, а парфеми из Пирота.

Проблем процесуирања прекршилаца додатно компликује анахрони Закон о заштити података о личности који омогућава проблематичним члановима да затраже брисање свих прикупљених података.

Дејан Ђукић из Регистра националног домена Србије објаснио је да прописи не налажу проверу лица која региструју домене, нити какав ће бити садржај. До сада су реагујући на судске налоге, неколико домена блокирали. Међутим, укидањем домена се не решава проблем, јер ће садржај за неколико сати да осване на другој адреси.

Ј. Ј. К.