Сервери у служби тајних служби

У само пар дана са фронта борбе за приватност (електронских) комуникација стигле су две веома занимљиве вести. Прва је стигла из Вашингтона. Осам најутицајнијих и најмоћнијих компанија у области електронских комуникација „Гугл”, „Епл”, „Фејсбук”, „Твитер”, АОЛ, „Мајкрософт”, „Линктин” и „Јаху” упутило је заједничко отворено писмо председнику Бараку Обами и Конгресу САД. У писму траже да се ограничи шпијунирање њихових корисника и уведе строга контрола активности тајних служби и оцењују да је неопходно реформисати праксу надзора широм света, јер се у многим земљама равнотежа померила у корист „државе” а на штету људских права. 

Ова, колико до јуче невероватна вест, судећи по коментарима на друштвеним мрежама и на блоговима, код нас је, а уосталом и у добром делу света дочекана са скепсом. Скепса, наравно, ни случајно није без разлога. Јер, чињеница је да је до буђења свести о потреби боље заштите људских права дошло тек након „експлозије бомбе” коју је активирао Едвард Сноуден откривши јавности да америчке власти имају директан приступ серверима ових компанија, поред осталог, захваљујући тајном споразуму с њима. Степен њихове колаборације са америчком тајном службом, у акцији која је чак и са становишта правног поретка САД веома контроверзна, а која је без сумње директно супротна стандардима прихваћеним у уставима и законима великог броја земаља чији су грађани такође били предмет ове акције, заиста је компромитантна и представља више него довољан разлог за губитак поверења корисника. Због тога је, уместо бригом за људска права, потез велике осморице много логичније објашњавати егоистичним, комерцијалним мотивима. У послу у коме су они „главни” обрћу се стотине, чак и хиљаде милијарди долара и губитак поверења корисника, макар и само делимичан, може да кошта „застрашујуће” много новца.

Али, у вези са овом вешћу главна ствар није мотив. То јест, много је важније, без обзира на мотиве, оно што у писму пише. А пише:

1. Ограничити овлашћења влада за прикупљање информација о корисницима. Обавештајне агенције морају да се руководе строгим законима приликом прикупљања информација;

2. Независни судови треба да их контролишу, а све битне пресуде морају правовремено да се обелодане и изложе суду јавности;

3. Транспарентност налаже да владе дозволе компанијама да објаве број и природу захтева за приступ информацијама;

4. Владе не смеју да ограничавају приступ које компаније или појединци имају легално доступним информацијама ван земље;

5. Владе морају да ускладе законе о надзору комуникација, то јест прикупљању информација.

Проблем је постао глобалан и нужно је супротстављати се на глобалном нивоу. Зато је јако важна и друга вест која је стигла из Лондона, а објавио је „Гардијан” (кога је иначе због објављивања Сноуденових информација НСА означила као „помагача терориста”). Вест је да ће отворено писмо осам великих провајдера бити праћено и петицијом коју је потписало више од 500 водећих светских писаца укључујући и пет нобеловаца који упозоравају да активности безбедносних агенција које подразумевају приступ комуникацијама милијарди људи подривају демократију и да се то мора сузбити новом међународном повељом. Потписници су писци из чак 81 земље, међу њима су имена попут Маргарет Атвуд, Орхана Памука, Гинтера Граса, Арундати Роја, Михајла Шишкина...

Овакви људи се у оваквом броју окупљају само око веома важних идеја. Заиста је важно, време је да се каже оно чувено – „Цар је го!” Да се констатује да је „систем безбедности” у коме су сви људи „сумњиви” као „терористи и криминалци који угрожавају слободу, демократију и људска права” – очита бесмислица. И да у истом контексту заправо, с много разлога могу бити сумњиви само они који инсистирају на успостављању и функционисању таквог система.

Повереник за информације