Турска и БиХ и даље желе трилатералу са Србијом

На прексиноћњу потврду са Андрићевог венца да овог месеца у Београду ипак неће доћи до планираног самита лидера Србије, Босне и Херцеговине и Турске стигле су прве реакције из Сарајева и Анкаре у којима се износи став да српско отказивање сусрета није и крај трилатерале.

Председник Србије Томислав Николић замрзао је српско учешће на састанцима на врху који се између три државе одржавају од 2010. Он је наговестио блокаду трилатерале још у октобру када је премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган приликом посете Призрену казао: „Турска је Косово и Косово је Турска”. Николић је изјавио да се неће сусретати са лидерима друге две земље ако се Ердоган не извини, што овај никада није учинио.

Из турског министарства спољних послова казали су за турски лист „Заман” да је и поред отказивања састанка „механизам трилатерале на снази и функционише”.

Министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија изјавио је да се три стране у начелу јесу договориле о састанку крајем године, али да је тешко ускладити термине.

„Верујем да ћемо иза нове године одржати тај састанак. Мислим да је то потребно. Тим више што смо договорили теме које су у интересу свих држава. А то се односи на економске теме. У том смислу су наша министарства имала састанке као припрему за ту трилатералу. Ја искрено очекујем да би она могла бити у јануару идуће године”, казао је Лагумџија.

Он је за турску агенцију Анадолија казао да је оптимиста у погледу будуће сарадње БиХ, Турске и Србије као и да уопште не разматра захтев за извињење јер је „то нешто што је иза нас”.

Међутим, Фарук Логоглу, посланик Републиканске народне партије, која је највећа опозициона партија у Турској, изјавио је после вести о одлагању самита да „премијер Ердоган и шеф дипломатије Давутоглу или не знају где су државне границе Турске или њима нису задовољни”.

Ердоган се није извинио због своје недипломатске изјаве, али је његов шеф дипломатије Ахмет Давутоглу понудио објашњење да је говор премијера на Косову погрешно преведен као и да су његове речи истргнуте из контекста. Међутим, како се Србија није задовољила оваквим објашњењем, Николић је морао да откаже сусрет који је српски министар спољних послова Иван Мркић договорио у септембру у Њујорку. Мркић је тада на заседању Генералне скупштине Уједињених нација са босанским и турским колегом договорио трилатерални састанак на врху за крај године у Београду.

Верује се да су три земље појачале сарадњу на иницијативу Турске и да је управо под њеним утицајем Скупштина Србије 2010. усвојила Декларацију о осуди злочина у Сребреници. Трилатерална дипломатија довела је и до многобројних састанака ресорних министара као и до три састанка на врху: у Истанбулу 2010, у Карађорђеву 2011, и у Анкари у мају ове године.