До сјаја преко депонија

Ниш – Ових дана Ниш је, заједно с Београдом, Новим Садом и Зрењанином, домаћин Светског првенства за рукометашице. За разлику од поменутих градова, где је на трибинама спортских дворана, бар у првом делу такмичења, било веома мало посетилаца, Ниш се још једном показао и као одличан организатор и средина који воли спорт, посебно рукомет. Задовољство гостију због тога могло се чути на сваком кораку. Одушевљене догађајима на препуним трибинама нишке спортске дворане, дочеком, пријемом и боравком биле су и девојке из пет репрезентација које су, уз домаћина Србију, своје утакмице играле у нишком „Чаиру”, али и представници њихових руководстава и делегације Европске и Светске рукометне федерације.

Уз задовољство коректном и правом спортском атмосфером у дворани у којој није било ни најмањег пропуста у организацији, испада или инцидента, сви инострани гости, после прве фазе шампионата, понели су из Ниша и лепе утиске о срдачности и гостопримству домаћина. И, наравно, што је и неписано правило, сви су исказали дивљење према укусу нишке традиционалне кухиње, специјалитетима с роштиља и свему осталом што им је понуђено и што су пробали.

Најбоље екипе преселиле су се већ из Ниша у Београд, где ће бити одржана завршница шампионата, а у наставку Светског првенства у „Чаиру” ће се такмичити оне националне селекције које су до сада показале нешто слабије резултате.

На одласку, гости су захвалили за прелепе тренутке проведене међу људима и у граду на Нишави и много њих је рекло да ће, ако се укаже прилика, опет доћи у Ниш. Један део њих оставио је и јасну поруку, нешто као аманет Нишлијама, која је врло кратка – уредите и средите свој град!

Како су пред одлазак за Београд испричали многи од оних који су били у званичним делегацијама рукометних федерација Европе и света, или репрезентацијама Данске, Бразила, Кине, Јапана и Алжира, Ниш ће им дуго остати у сећању због спорта и предивне атмосфере. Али…

Не разумеју странци зашто је, скоро свуда где су били, неред и много прљавштине, зашто је неочишћен чак и шири центар Ниша, зашто су тротоари често непроходни од контејнера и аутомобила, зашто су на ободима паркова и покрај споменика историје и културе наилазили на праве мале депоније смећа, на гомиле пластичних флаша и кеса са отпадом и на неред.

Обишли су у два слободна дана током манифестације историјске и културне споменике за које су чули и пре него што су дошли у Србију и тако се упознали и с богатом прошлошћу града, старог скоро два миленијума. Прошетали су старим Нишом, били у Градској тврђави, неки чак отишли и на брдо Чегар и посетили споменик Ћеле-кулу… Покушали су, испричали су, да између Ниша и Нишке Бање разгледају Медијану – једно од најбогатијих и најпознатијих археолошких налазишта у нашој земљи… Испричали су нам да су се месецима припремали да оду до Медијане јер, знају, ове године је обележен јубилеј Миланског едикта, који је потписао цар Константин, рођен у Нишу…

Али, оно што су успели да виде било је у њиховој сопственој режији. Јер, а то је оно што никако не могу да схвате, нико им није понудио туристичке водиче који би их детаљније упознали с прошлошћу древног града.

Предстоји још седам дана ове спортске манифестације. Биће, сигурно, још много такмичења и у будућности на којим ће се Ниш поново показати као добар домаћин.

Али, остаје и питање да ли ће одговорнима и грађанима Ниша ова порука страних гостију бити довољна да се коначно реше да нешто предузму како се уз утиске о њиховом граду не би више лепиле „етикете” и о нечем непримереном и ружне слике.