Нови устав за Русију

„У Русији је Устав као прича у коју се може веровати, али у складу са којом није могуће живети. А сами Руси односе се према Уставу, отприлике, као Анатолиј Софронов, сценариста и драматург, и добитник двеју Стаљинових награда, према роману „Доктор Живаго”: Нисам га читао, али га осуђујем!”, цитирао је изјаву руски политички интернет портал „Слободно новинарство”.

Овај портал само је једно од гласила које се укључило у причу о раду на новом уставу највеће државе на свету. Садашњи Устав је 12. децембра напунио тачно 20 година. По многима, његова времешност у односу на све што се у те две деценије дешавало, као и оно што би у будућности требало да се деси, доведени су у питање.

А дешавало се, заиста, много тога. Изгласани су многи додатни закони, међу њима недавно и Закон о забрани промоције хомосексуалности међу малолетницима, који је изазвао буру протеста на Западу.

Како преноси дневни лист „Комерсант”, у истраживањима јавног мњења испоставило да чак 20 одсто Руса појма нема о чему се ради у највишем државном акту, 64 одсто га никада није прочитало, док се свега 14 процената испитаних могло похвалити познавањем Устава. Наравно, најбоље су у испитивањима прошли високообразовани и државни чиновници који су, зарад посла, у прилици да листају његове странице.

Ипак, оно што је најбитније у целој причи јесте чињеница да данашњи свет у мало чему подсећа на онај од пре 20 година. У поменутом периоду Русија је прошла кроз изузетно тешка времена. Било је то доба владавине првог председника Бориса Јељцина, када је почела велика пљачка земље. Под велом приватизације будзашто су отимани велики индустријски комбинати који би се потом на волшебан начин, и за мале паре, нашли у рукама богатих појединаца, такозваних – тајкуна. Уследило је затварање целих индустријских постројења, а армија незапослених увеличавала се свакодневно.

И док су се грађани у Москви некако и сналазили, у удаљеним деловима земље, посебно далекоисточним, царевали су безнађе и глад. Корупција је постала заштитни знак руског начина пословања и односила се на све сфере деловања, чак и међу органима задуженим за очување безбедности државе. Кренуле су побуне, па и оружани сукоби.

На распад СССР-а 1991. године и потоње Јељцинове слабости на Западу су одговорили узимањем под своје једне по једне бивше совјетске републике. Круг око Русије је почео да се сужава и политички и економски, па и војно.

Клупко је почело да се одмотава тек доласком на власт (2000) садашњег председника Владимира Путина, који је прво тајкунима јасно ставио на знање: „Или сте са мном, или против мене.” Неки су побегли (Борис Березовски, Роман Абрамович...), поједини завршили на робији (Михаил Ходорковски), а други прихватили понуђену шансу. Ипак, привреда је стабилизована и земља полако уведена у мирније воде. Тако је устројена данашња руска држава и правно регулисање таквог стања наметнуло се као логична потреба.

Наравно, промена Устава неће преко ноћи решити ниједан од акутних проблема, поготово што 35 одсто Руса сматра да устав у свакодневици игра „незнатну улогу”, а њих 22 одсто чак – никакву. Иако су сви свесни да би врховни законски акт требало да обезбеђује њихова грађанска права, мало их је који верују да се то у стварности и дешава. Појединци чак сматрају да је сврха постојања устава тек да председник може да контролише думу (парламент).

Русија је федерална држава и захвата већину некадашњег совјетског подручја. На њеним јужним границама се и данас воде ратови. Управо то је нагнало председника Путина да у обраћању горњем и доњем дому парламента у четвртак истакне како Русија не тежи за тим да постане наддржава, али да као војно најмоћнија држава у свету неће одступити од улоге миротворца.

Председник се посебно заложио за одбрану традиционалних вредности,  цитирајући руског филозофа с почетка двадесетих година прошлог века Николаја Берђајева – који је рекао да конзерватизам не спречава друштво да напредује, већ га „спречава да падне у хаотичну таму и стање примитивног човека”.

Писање новог устава, једнако као и недавна иницијатива да се руским ђацима понуди јединствена верзија историје, по творцима новог устава, у питању је само настојање да се ствари у земљи поставе на своје место и ударе јасни темељи за лакше, ефикасније и прагматичније деловање у будућности.