Зашто је мало оптужница

Шта би се догодило када би у Великој Британији био донет закон по ком сви аутомобили морају од сутра да се крећу десном страном пута, а возачи при том и даље остану за воланом на левим седиштима?

То је један српски судија питао недавно високог званичника Европске уније у Србији. Одговорио је: Било би на стотине саобраћајних несрећа, с много жртава.

Тако је и с истрагом у Србији – настаће велика штета када се тужиоцима одједном наметне главна улога у истражном поступку, с много нових правила која треба први пут да примене, рекао је српски судија.

Посао истраживања свих кривичних случајева прешао је 1. октобра с искусних истражних судија на тужиоце, који су до сада предлагали покретање истраге и подизали оптужнице на основу судске истраге, али нису руководили увиђајем, проналажењем и обезбеђивањем доказа, испитивањем окривљених и сведока, ангажовањем вештака... Зато већ два месеца „кривудају” путевима нове тужилачке истраге, за коју су сматрали да је добро познају. У „судару” с новим правилима, кривични поступци трпе штету, истраге су споре и тешко се долази до оптужница.

– Чак и када би нови Законик о кривичном поступку био идеалан, судијама и тужиоцима било би тешко да одмах пређу на потпуно нови систем рада. Међутим, нови ЗКП је далеко од идеалног, јер је пун нејасноћа, празнина, па и законских омашки – каже др Милан Шкулић, професор Кривичног процесног права на Правном факултету у Београду и председник Удружења правника Србије.

Док су истраге биле судске, месечно је подизано неколико десетина оптужница. Новинари знају да су у Вишем тужилаштву у Београду, које покрива 70 одсто криминала у Србији, могли да добију на увид и по пет оптужница дневно.

– Сада се свака подигнута оптужница мора обавезно преиспитати од стране суда, а раније је то чињено само с оним оптужницама против којих је поднет приговор. Већ се уочава тренд да су судска већа много строжа према оптужницама и склонија да их враћају на допуну и исправљање садржаја, што је логично, јер сада истрага више није судска, а докази с којим тужилац излази пред суд су докази једне странке у поступку, а не судски докази, као што је то било док је истрагу водио истражни судија – објашњава професор Шкулић.

Тужилац сада јесте господар истраге, али се заборавља да је он, исто као и окривљени, само једна странка у кривичном поступку пред судом, који остаје господар суђења. Јер, на крају сваког кривичног поступка – одлуку доноси суд.

– Проблеми тужилаца сада најчешће настају већ у предистражном поступку, дакле у ономе што се догађа пре истраге. Таква концепција ствара проблем. Јер, већина држава које имају тужилачку истрагу немају никакву фазу која јој претходи, већ је истрагом обухваћено и оно што се сада код нас ради у предистражном поступку. Иако се новим ЗКП-ом наводно тежило бржем и ефикаснијем поступку, створен је врло компликован истражни систем јер се и предистражни поступак и истрага воде на нивоу најнижег степена сумње, а то су основи сумње да је неко учинио кривично дело – објашњава Шкулић.

При том се и предистражни поступак и истрага могу водити и против непознатог учиниоца, што је, каже професор, потпуно нелогично, а логично је само да се предистражни поступак води да би се идентификовао и пронашао учинилац.

– Осим што води истрагу, јавни тужилац руководи и полицијским током предистражног поступка. То је чинио и раније, када је истрага била судска, али сада је проблем што полиција оклева да делује самоиницијативно, већ за сваку радњу коју треба да предузме – тражи инструкције тужиоца, а при том тужилаштва нису довољно оперативна и још нису технички и кадровски оспособљена за потпуно нову улогу – каже Шкулић и додаје да не сумња у способност и искуства тужилаца.

За неке радње које су раније биле само полицијске, законик је сада предвидео искључиву надлежност јавног тужиоца, као што је, на пример, задржавање осумњиченог до 48 сати у предистражном поступку (такозвани полицијски притвор). Сада су полицији везане руке, јер не може да одреди ову меру задржавања без јавног тужиоца.

Шкулић подсећа да су тужиоци похађали обуке и каже да је држава учинила све што је могла како би их обучила за тужилачку истрагу, али напомиње да се тим семинарима није могло много постићи јер је сваки тужилац правник с много искуства и може и сам да прочита и проучи нови законик.

– Много је важније да имамо довољан број тужилаца и њихових заменика који ће располагати потребном техником и финансијским средствима – истиче др Милан Шкулић.

Додаје на крају да није само Србија у проблему с новим концептом кривичног поступка, него и све земље у нашем региону.

-----------------------------------------------------------

Сто дана ЗКП-а

Удружење тужилаца Србије већ је, како сазнајемо, започело с припремама за стручни округли сто на тему „Сто дана новог ЗКП-а”, који ће бити организован у првој половини јануара. У расправи ће учествовати и судије и адвокати.