Нови почетак Нолита

Издавачка кућа Нолит из Београда обележава свој нови пословни почетак низом "свежих" објављених наслова и то уочи обележавања осам деценија постојања. Нолит су, подсећамо, основали Ото Бихаљи Мерин и Павле Бихали 1928. године, а сада Нолит послује као посебно предузеће и акционарско друштво, у оквиру групације "Зекстра". О управо оствареним, као и о будућим плановима Нолита разговарамо са његовим новим главним и одговорним уредником Зораном Живковићем.
За наш лист Зоран Живковић открива детаље пословне политике за коју ће се залагати, под окриљем класичног нолитовског сензибилитета, а уз префињени осећај за модерност и актуелно. Настојаће, како каже, да у овој години "релаксира" фирму, да књиге објављује уз саиздаваче, и да Нолит врати озбиљним делима која се сама препоручују читаоцима. Међународни сајам књига у Београду биће увод у 2008.– важну јубиларну Нолитову годину.

– Из штампе нам свакодневно стижу нове књиге после дуге несигурности, књиге које представљају омаж традицији, али које уједно заузимају важно место у интелектуалном систему вредности у свету. Нолит треба да се врати и свом идентитету, јер је у току својих осам деценија постојања био наша осматрачница за друге културе и друге језике, уједно пружајући најбољи увид у највише вредности српске културе. Нови знак Нолита, као спој ћириличног и латиничног "н", урадио је Богдан Кршић, наш познати графичар, каже Зоран Живковић.

Према његовим речима, недавно је из штампе изашло славно дело Едварда Гибона "Опадање и пропаст Римског царства", у Нолитовој едицији "Историја", а нови "нолитовски" почетак обележило је и обновљено издање књиге Милоша Црњанског "Кап шпанске крви", у новој библиотеци "Популарни класици".

– Ове јесени навршиће се три деценије од смрти овог нашег великог класика. Иако је пре Другог светског рата Црњански имао познату полемику са тадашњим Нолитом, његовим повратком из емиграције раних 60-их година, почеле су заједничке звездане године Нолита и Црњанског. "Кап шпанске крви" представља сећање на славну заједничку прошлост, али и "сећање на сигурну будућност" Црњанског у српској култури. Он је, као и Нолит, свој књижевни рад започео "субверзивношћу", додаје Зоран Живковић.

– Ових дана из штампе ће изаћи и две књиге нове Нолитове библиотеке, "Хермес", која је својеврсна културна реплика Нолитових славних "Сазвежђа". Једна књига је поновљено издање "Антрополошких есеја", дела недавно преминулог академика Николе Милошевића, као својеврсни омаж духовној егзистенцији овог ствараоца. У истоименој едицији изашло је из штампе измењено и прерађено дело професора др Мила Ломпара "Црњански и Мефистофел". Заједно са делима Црњанског и Милошевића, ова књига успоставља посебан духовни триптих који открива и основну линију садашње уређивачке оријентације и сензибилитета, објашњава Живковић.

У Нолитовој библиотеци "Историја" управо се појавило познато дело Николаја Данилевског "Русија и Европа", које од свог настанка у претпрошлом веку представља неку врсту славјанофилске Библије. Према Живковићевим речима, у истој библиотеци биће објављена и двотомна студија "Пад Руског царства" проф. др Саве Живанова, једног од најбољих зналаца руске историје и савремених руских прилика у свету. У едицији за децу, како сазнајемо, Нолит је објавио сликовницу за децу и одрасле "Тезеј и Минотаур" Пана Бујукаса, са илустрацијама Штефана Жориша.

– Током лета, у Нолитовој едицији "Поезија" биће објављене песме Стевана Раичковића, једног од наших највећих песника протеклог века. Избор је начинио је сам песник, непосредно пре своје смрти, тако да ће ова књига представљати неку врсту његовог песничког тестамента, каже Живковић, и напомиње да ће уочи Београдског сајма књига бити објављене три најновије драме Роналда Харвуда (у преводу Ђорђа Кривокапића и са предговором Зорана Пауновића), а које се баве питањима издаје и колаборације.

– Управо у овој књизи биће објављена Харвудова драма "Колаборација", написана пре нешто више од месец дана, а чији су главни јунаци Штефан Цвајг и Рихард Штраус, наглашава Живковић.

Иначе, Живковић је на место главног и одговорног уредника Нолита дошао из "Службеног листа"са амбициозним плановима. Према његовим речима "Службени лист" сада је пред трансформацијом која у великој мери омета рад ове фирме. Ипак, овај издавач заступа свој концепт, који је различит од Живковићевог. Он пак, као први човек Нолита, разговор завршава овако:

– Нолит, као наш најстарији издавач уз "Просвету", најпре је платио велики данак општој кризи нашег друштва, а финале свега била је трансформација и приватизација у таквим условима. Но, ваљда је то време иза нас.