Тражени кувари, зубари и мајстори

Фармацеут, физиотерапеут, банкар, фризер, козметичар, туристички техничар и кувар, звања су којима свршени основци најчешће желе да се подиче. Статистике о упису у средње школе већ годинама указују да су услужне делатности све атрактивније, поготово у урбаним срединама. Бојан Ристић, члан Уписне комисије Министарства просвете, каже да се деца све више окрећу оним занимањима која им омогућавају да пронађу запослење. Ипак, поставља се питања колико су они упознати са могућностима проналаска посла.
– Требало би да се развије квалитетан систем усмеравања како би млади могли да тестирају своје способности и да их упореде са понудом и тражњом на тржишту. Требало би да знају шта их чека у току образовања, али и по завршетку школе. У томе би требало да им помажу психолошко-педагошке службе. Нажалост, већина до сада није имала квалитетне информације о свему овоме – објашњава Ристић.

Парадоксално је, како каже, да се и даље велики број будућих средњошколаца интересује за занимање економског техничара, иако на тржишту рада хиљаде људи из ове струке чека на посао.

– На одлуку о томе коју ће школу уписати често утиче и чињеница колико је посао којим се баве тежак, односно лаган – сматра наш саговорник.

Атрактивност занимања зависи и од развијености одређене привредне гране. Због процвата градње, барем у престоници, места на свих 17 смерова у Грађевинској школи у Београду била су попуњена већ у првом уписном кругу. Деца су заинтересована за сва занимања у овој области, јер су мајстори свих заната увек тражени. Такође, приватне фирме, којима је неопходна обучена радна снага, често дају стипендије ученицима који се после завршене школе запошљавају код њих.

– Када правимо план уписа у средње школе покушавамо да ускладимо увођење нових занимања са правцима развоја локалне средине. Ипак, често ни представници власти немају одређени план развоја тог региона па не могу много да нам помогну – каже Бојан Ристић.

Годинама су најнепопуларнија занимања у областима текстилства и кожарства, пољопривреде, рударске металургије и делимично машинства. Реформом средњег стручног образовања и увођењем нових образовних профила ситуација је мало побољшана. Огледна одељења се попуњавају, а, нажалост, редовна су махом полупразна.

И свршени средњошколци који желе да наставе школовање занимање бирају према могућностима запослења, али и атрактивности. Међу бруцошима, између осталог, у моди су стоматологија, фармација, менаџмент, архитектура, географија, економија, новинарство и психологија. Иако је број пријављених кандидата на Правном факултету у Београду мањи него прошле године (за 1.600 места пријавило се 1.830 свршених средњошколаца), Драгиша Потић, менаџер за односе са јавношћу овог факултета, сматра да није смањено интересовање, већ да је велики број њихових потенцијалних бруцоша отишао на приватне високошколске установе.

– Правници су увек потребни на тржишту рада. Не постоји привредни објекат, државна институција или банка којој не треба правник. Када се сагледају и потребе у адвокатури потражња је велика. Увођењем новог система школовања, по којем се од прве године уче енглески језик и информатика, наше студенте припремамо за рад. Дугачак приправнички стаж неће више бити обавеза – мисли Потић.

Ни менаџера никад доста. Професор др Невенка Жаркић-Јоксимовић, декан Факултета организационих наука, једине државне установе на којој се школују менаџери, каже да њихови студенти често пре завршетка студија почињу да раде у појединим фирмама у којима добијају сталан посао одмах по стицању дипломе.

– Широк је дијапазон могућности за запослење наших студената. Менаџери, између осталог, налазе посао у банкама, државним институцијама, разним фирмама и брокерским кућама. У зависности од смера, баве се односима са јавношћу, оцењивањем квалитета или операционим менаџментом – објашњава наша саговорница.

Према њеним речима, ни смер за информационе системе и технологије није мање популаран од осталих.