Београду „обећано” решавање „жуте куће”

Може ли случај „жута кућа” доживети судбину случаја „Старо Грацко” или можда случаја „Гораждевац”, на које је због недостатка доказа стављена тачка ? Да ли се може десити да никада не сазнамо ко је крив што се трговало органима киднапованих Срба, баш као што нисмо сазнали ни ко је убио српске жетеоце или српску децу на обали Бистрице? У Министарству спољних послова Србије (МСП) верују да тако нешто није могуће или је мало вероватно.

„Иако имамо лоших искустава, било би невероватно да истрага коју води високо специјализовани истражни тим, за наводе попут Мартијевих, на крају не да резултате”, кажу у МСП-у за „Политику”.

Страх од могућег стављања случаја „жута кућа” ад акта појавио се после недавне изјаве директора канцеларије Стејт департмента за јужну и централну Европу Џонатана Мура да у јуну идуће године истичу законски рокови за истрагу о евентуалним злочинима у предмету „трговина органима”. И портпарол тима тужиоца Џон Клинт Вилијамсон који предводи ову истрагу, рекао је за наш лист да постоје рокови за застарелост и поновио да тим има намеру да закључи истрагу до средине 2014. године.

А баш средином наредне године завршава се и двогодишњи мандат Еулекса. У Бриселу ће се тек одлучивати о продужавању „уговора” мисији ЕУ на Косову, али у МСП-у истичу да то што се ова два рока поклапају не би требало да буде разлог за забринутост.

У министарству сматрају да се није ни могло очекивати да ће специјални истражни тим Еулекса, који ради на откривању починилаца злочина у „жутој кући”, али и умешаности највиших косовских званичника и бивших команданата ОВК у организовани криминал, завршити посао брже него Дик Марти. Како подсећају, и Мартију је требало две године да, на основу изјаве Карле дел Понте да је било злочина, спроведе истрагу и са резултатима и доказима изађе у јавност.  

Проблем је, међутим, што су информације на основу којих би се могло закључити какве су шансе да истрага буде успешно окончана – тајна. И то, како за УН коме се подноси извештај о раду Еулекса, па тиме и специјалног истражног тима, тако и за Брисел, то јест чланице ЕУ. То је, објашњавају у МСП-у, нормално, јер ниједан истражни тим не извештава политички орган о детаљима истраге, то јест оперативним подацима, пошто су ти извештаји јавни документи. У министарству такође кажу да не знају како ће се на крају истраге квалификовати почињена дела, да ли ће бити у питању ратни злочини или нека друга кривична дела. Међутим, како наглашавају, тешко је претпоставити да би ово могао да буде неки други злочин осим ратног.  

Требало би ипак подсетити да је сумње у способност Еулексовог тима да се бави оваквим злочинима било још приликом његовог оснивања средином 2011. године. Београд је тада уз подршку Москве тражио да случај преузме међународни тим који би радио под окриљем УН-а (за шта је био и сам Дик Марти), док су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска и Немачка тражиле да истрагу води Еулекс.

Када је реч о истицању мандата мисији Еулекс, што би такође могло да нашкоди истрази, у смислу да овај случај буде пребачен на косовско правосуђе, у МСП-у тврде да ће он без сваке сумње бити продужен. То се, кажу, уопште не доводи у питање. Такође, више пута је у званичним разговорима речено да се неће дирати у надлежности истражног тима, тако да је искључена могућност да случај „жута кућа” буде препуштен некоме другом. У МСП-у не споре да постоји расположење да се обим надлежности Еулекса смањи и о томе ће се још расправљати у наредних пола године, али се то свакако неће односити на правосуђе. Српски званичници из претходне и ове владе су, како напомињу у МСП-у, у сваком контакту са председницима других држава, као и у међународним организацијама подсећали на случај „жуте куће” и истицали неопходност да починиоци буду кажњени.