У Србији пропала и инфлација

У Србији су чак два пута у току ове године, бар по извештајима званичне статистике, пале цене што је и регистровано као дефлација. Нема сумње да је то највише обрадовало креаторе наше монетарне политике, јер им помаже да покажу да су инфлацију „сместили” у оно што су обећали пре годину дана. Већина грађана сигурно се неће сложити да је у Србији било шта појефтинило, ни у јулу када статистика први пут није „препознала” раст цена на месечном нивоу, нити у новембру када се то догодило по други пут.

Реч је, додуше, о симболичним бројкама – према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене су у новембру у просеку биле ниже за 0,6 одсто него у октобру. У јулу је дефлација износила 0,9 процената. Међутим, како нам теорија објашњава да је дефлација, између осталог, и последица пада тражње, поставља се питање да ли нам ови подаци наговештавају нову рецесију. Јер, пад промета у малопродаји бележи се из месеца у месец.

Економиста Иван Николић сматра да је дефлација као појава лоша колико и инфлација и да би као дугорочан феномен оставила негативне последице по нашу економију.

– Али, код нас то неће бити случај јер је сезонског карактера, као што је било у јулу и то пре свега због пада цена пољопривредних производа. Уосталом, до краја године ће укупна инфлација износити два одсто или нешто више од тога, што значи да је висока инфлација побеђена. Та два одсто годишње инфлације у овом тренутку најбоља су мера за нашу економију – објашњава Николић.

Он, међутим, признаје да је осим тога што је динар већ неко време стабилан, на дефлацију утицао још један фактор.

– Треба признати да је код нас тражња ниска и да је у претходном периоду континуирано падала – закључује Иван Николић.

Слично мисли и Горан Николић, економиста Института за европске студије. Како каже, дефлација је генерално показатељ пада тражње, али не само тога.

– Ми имамо и пад кредитирања и то нарочито индустрије, јер банке више не дају олако кредите, а са друге стране, дошло је до благог пада цена аграрних производа. То је изазвало дефлацију, али као краткотрајну појаву – каже Горан Николић.

Међутим, он сматра да је инфлација од два или два и по одсто у 2013. години ниска за земљу и економију попут наше.

– Имамо ниску инфлацију и јак курс динара који није подстицајан за извоз. Због тога мислим да се с обзиром на прираст нашег јавног дуга може очекивати да у наредном периоду курс благо проклиза – наводи он.

Професор Економског факултета Милојко Арсић каже да у условима статистичког пада цена, када је инфлација испод доње границе зацртаног циља, Народна банка треба да води експанзивнију монетарну политику.

– Јучерашње смањивање референтне каматне стопе за 0,5 одсто је корак у правом смеру, али сматрам да је то смањење могло да буде и веће, као и да је то требало раније урадити. Преко референтне каматне стопе утиче се на курс, посрeдно и на цене. Последица последње мере НБС биће побољшање ликвидности привреде, али и блага депресијација динара која ће допринети да се инфлација врати у коридоре циља – каже Арсић, додајући да није добро када је инфлација већа од циља као да није добро и када је ниска као сада.

Када је реч о инфлацији треба поменути и да је наша земља једна од малобројних земаља у Европи у којима цена пољопривредних производа у највећој мери кроји стопу инфлације. Слично се дешавало и претходних година – зелениш и храна били су и остали ноћна мора сваког гувернера и главни генератори општег раста цена. Или њиховог пада. Економисти су сагласни да је ефекат хране у инфлацији већи у сиромашнијим земљама, односно тамо где се више троши на прехрамбене производе. Према њиховим проценама, у Србији око 40 одсто инфлације потиче од цена хране и пића.