Географски и геостратешки

Добро је познато колико географски положај једне државе може утицати на њену судбину, нарочито ако су у питању мање земље. На питање да ли је боље да држава буде ближе или даље централним светским токовима, одговор није једнозначан.

На једној страни је пример Португалије, дуго изоловане на крајњем западу Европе, углавном поштеђене удара страних завојевача и окренуте океанима и географским открићима. На другој страни је пример Србије, коју није заобишла ниједна историјска катаклизма.Приче о Србији као „кући насред пута“ одавно су познате. Кроз нашу земљу су водили путеви свих великих историјских сила – од Римљана, преко крсташа, Турака, Немаца, све до НАТО-а. И последице су добро познате – одразиле су се на српски народ и квантитативно и квалитативно. Колико пута је помињано „географско проклетство“.

Не може се рећи да Србија није имала повремено и користи од свог географског положаја. Поред економских користи од трговинских путева, наша земља је повремено имала и стратешки значај, не само за Европу, већ и за свет. Последњи такав пример односи се на период хладног рата, када је земља била између два екстремно супротстављена блока. Додуше, тада је Србија била део много веће државе, што је додатно потенцирало њену геостратешку позицију.

Међутим, очигледна је разлика између географског положаја и геостратешког значаја једне земље. Географски положај је историјска константа, док је стратешки значај врло променљив. Опет је Србија добар пример. После слома совјетског блока и распада СФРЈ, геостратешки значај Србије се драстично променио. Томе је посебно допринео процес заокруживања Русије државама ЕУ и НАТО (ту још само фали Украјина). С губитком Косова, стратешки значај Србије је сведен на минимум. Додуше, још нисмо потпуно окружени државама НАТО, али излази према Македонији и БиХ нису велика утеха.

Преговори о уласку Србије у ЕУ најбоље показују какав је геостратешки значај Србије и њена садашња позиција. Нема краја притисцима и уценама. Поређењу са Украјином можда нема места, јер је она много већа земља, али тај пример показује огроман значај геостратешког положаја, како за Русију, тако и за Запад. Отуда се обе стране боре да привуку Украјину у своје наручје. Насупрот томе, интерес Запада да Србија уђе у ЕУ је минималан, док је интерес Русије само да се спречи наш улазак у НАТО.

То је данашња жалосна позиција Србије у Европи, с којом се морамо помирити. С тим што историја показује да се позиције појединих држава мењају. Економски опоравак, побољшање политичког уређења земљеи окретање ка потенцијалним савезницима и партнерима на свим континентима сигурно могу допринети јачању угледа и повећању геостратешког значаја Србије.

Професор универзитета